Dok se bliži zima u Evropi u jeku energetske krize, kancelarije su sve hladnije. Spomenici i istorijske zgrade noću ostaju u mraku. Pekari koji ne mogu da priušte da im rade rerne, razmišljaju da zatvore svoje radnje, dok uzgajivači voća i povrća ne greju svoje staklenike.
U siromašnijoj istočnoj Evropi, ljudi prave zalihe drva, dok u bogatijoj Nemačkoj, na kupovinu pumpi za grejanje, koje štede struju, može da se čeka i do šest meseci. Kompanije se pitaju na čemu bi još mogle da uštede.
“Ne možemo da isključimo svetla i pustimo da nam gosti sede u mraku", kaže Ričard Kovač, menadžer za razvoj poslovanja u mađarskom lancu restorana Zing Burger. Restorani već sada nastoje da ne uključuju roštilje više nego što je neophodno, i ugražujusenzore za detekciju pokreta da bi isključili svetla u skladištima. U nekim lokalima, račun za struju je skočio 750% od početka godine.
Uz visoke cene i male zalihe goriva, Evropa počinje da sprovodi programe za poomć građanima i planira da izvrši reforme na tržištu električne energije i prirodnog gasa dok se priprema za povećanu potrošnju tokom zime. Pitanje je da li će te mere biti dovoljne da se izbegnu restrikcije, nakon što je Rusija prekinula dostavu prirodnog gasa koji je neophodan da bi se zagrevale kuće, radile fabrike i proizvodila eletkrična energija - na nivo od deset odsto u odnosu na vreme pre invazije na Ukrajinu.
Evropska zavisnost od ruske energije pretvorila je rat u Ukrajini u energetsku i ekonomsku krizu. Cene su proteklih meseci dostigle rekordno visoke nivoe i veoma su nestabilne.
Evropske vlade vredno rade na pronalaženju novih zaliha i štednji energije, a postrojenja za skladištenje gasa su sada 86% puna pred početak zimske grejne sezone - dok je zacrtani cilj bio 80% do novembra. Doneta je odluka da se potrošnja gasa smanji za 15%, što znači da će Ajfelova kula potonuti u mrak sat ranije nego što je uobičajeno, dok će prodavnice i zgrade gasiti svetla noću i smanjivati temperaturu u termostatima.
Koliko će Evropa biti sposobna da prebrodi ovu zimu u velikoj meri će zavisiti od toga koliko će ona biti hladna, kao i od toga šta se događa u Kini. Karantini uvedeni da bi se sprečilo širenje kovida 19 su značajno usporili velike delove kineske ekonomije, što znači da postoji manja konkurencija na tržištu energenata.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je ovog meseca da rane pripreme znače da je najveća ekonomija Evrope sada "u poziciji u kojoj možemo da hrabro uđemo u zimu, u kojoj će naša zemlja prebroditi ove probleme."
“Niko to ne bi mogao da kaže pre tri, četiri, pet meseci, ili na početeku ove godine", dodao je.
Čak i ako bude gasa ove zime, zbog viših cena mnogi građani i firme primorani su da koriste manje goriva, zbog čega su neke fabrike koje imaju veliku potrošnju energije, kao što su fabrike stakla, morale da se zatvore.
Sa sličnom odlukom se suočavaju uzgajivači voća i povrća u Holandiji, koja je ključna za evropsko snabdevanje hranom tokom zime - zatvoriti staklenike ili pretrpeti finansijske gubitke zbog astronomskog rasta cena gasa za grejanje, kao i struje za rasvetu.
Pekari, kao što je Andreas Šmit u Frankfurtu u Nemačkoj, uviđaju da štednja struje nije dovoljna. Šmit zagreva manje rerni u svom lancu pekara 25 Cafe Ernst, duži ih drže uključene da bi uštedeo na energiji koja se troši pri zagrevanju rerne, smanjio je ponudu peciva kako bi rerne bile pune, i skladišti manje testa da bi smanjio troškove rada frižidera. To će mu pomoći da uštedi 5-10 odsto na računima za struju, koji bi mogli da sa 300.000 evra godišnje porastu na 1,1 milion evra naredne godine.
Šmit, koji je predsednik lokalnog esnafa pekara, kaže da manje pekare razmišljaju o tome da zatvore svoja vrata. Vladina pomoć će biti ključna u kraćem roku, ističe, dok dugoročno rešenje uključuje reformu samog tržišta energije.
Evropa planira obe stvari, iako troškovi koje to podrazumeva možda nisu održivi. Evropske zemlje izdvojile su 500 milijardi evra da bi ublažile visoke račune za energiju od septembra 2021, prema analizi tink-tenka Brojgel u Briselu, i pomažu komunalnim kompanijama koje ne mogu da priušte da kupe gas kako bi ispunile svoje ugovore.
Vlade su takođe obezbedile dodatne izvore gasa iz gasovoda koji dolaze do Norveške i Azerbejdžana, i povećale kupovinu skupog prirodnog gasa u tečnom stanju koji dolazi brodovima, pretežno iz Sjedinjenih Država.
Istovremeno, EU razmatra drastične intervencije kao što je oporezivanje energetskih kompanija koje su stekle ogroman profit tokom krize, i reforme tržišta električne energije kako bi troškovi prirodnog gasa imali manju ulogu u određivanju cena.
Međutim, dok zemlje nastoje da nađu zamenu ruskim fosilnim gorivima, pa čak oživljavaju elektrane na ugalj, koje su zagađivači prirodne sredine, ekolozi i sama Evropska unija kažu da su dugoročno gledano obnovljivi izvori energije - izlaz.
Neki građani Madrida, u pokušaju da smanje troškove struje i pomognu u energetskoj tranziciji, ovog meseca su se udružili sa komšijama u instaliranju solarnih panela.
Vlade su odbacile Rusiju kao snabdevača energijom, ali predsednik Vladimir Putin i dalje ima adute u rukama, kažu analitičari. Deo ruskog gasa i dalje protiče a teška zima mogla bi da u nekim zemljama smanji podršku javnosti Ukrajini. Protesti su već održani u mestima kao što su Belgija i Češka.
“Tržište je vrlo tesno i svaki molekul se računa", kaže Agata Loskot-Strahota, saradnica Centra za istočne studije u Varšavi. "To je poluga uticaja koju Putin i dalje ima - da će Evropa morati da se suoči sa razočaranim ili osiromašenim društvima."
