Sporazum Ujedinjenih nacija koji ima za cilj da se poštede naseljena područja od eksplozivnog oružja blizu je finalizacije i očekuje se da će biti konačno završen početkom juna. Oko 200 delegata iz više od 65 država učestvovalo je prošle nedelje u pregovorima u evropskom sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi.
Novi međunarodni sporazum obavezao bi države da smanje štetu po civile ograničavanjem upotrebe eksplozivnog oružja, uključujući vazdušne napade, višecevne raketne sisteme i minobacače u gradovima i mestima.
Ovo oružje je dizajnirano za upotrebu na otvorenim ratištima i ima razorne posledice kada se koristi u naseljenim mestima.
Koalicija nevladinih organizacija, Međunarodna mreža za eksplozivno oružje, izveštava da se upotrebom teškog eksplozivnog oružja u gradovima i mestima ubijaju i ranjavaju na desetine hiljada civila svake godine, te da se uništava civilna infrastruktura.
To potvrđuju nedavni podaci iz Ukrajine, Etiopije, Iraka, Gaze, Jemena i Sirije, gde su 90 odsto žrtava bili civili.
Uprkos velikom broju žrtava koje je izazvalo ovo oružje, mreža izveštava da je nekoliko država, uključujući Belgiju, Kanadu, Izrael, Tursku, Britaniju i Sjedinjene Države, pokušalo da oslabi tekst sporazuma.
Koordinatorka Međunarodne mreže za eksplozivno oružje, Lora Bojo, kaže da ove države tvrde da bi novi sporazum trebalo da ponovo potvrdi ono na šta ih međunarodno humanitarno pravo već obavezuje i da ne ide dalje od toga.
Ne pominjući Rusiju po imenu, Bojo kaže da je potrebno više.
"Situacija u Ukrajini, gde vidimo obimnu upotrebu i široko korišćenje niza različitih eksplozivnih oružja, od bombi bačenih iz vazduha do raketnih sistema u velikim gradovima u Ukrajini, veoma otežava državama da ozbiljno ne shvate ovo pitanje", rekla je ona.
Bojo napominje da su države poput Čilea i Meksika, Togoa i Nigerije, kao i Austrije i Novog Zelanda, snažno pozvale na tekst koji je više humanitaran.
Alma Taslidžan je menadžerka mreže za civilno zastupanje. Ona kaže da još uvek traju razgovori o obimu pomoći žrtvama. Ona kaže da svaka pomoć treba da obuhvati povređene i porodice poginulih i povređenih.
"To podrazumeva zadovoljenje osnovnih potreba i siguran pristup pružanju prve medicinske pomoći, hitne medicinske pomoći, jer je to veoma važno. Zatim fizička rehabilitacija onima koji su izgubili udove. Psihosocijalna podrška je nešto što se često zaboravlja, ali je izuzetno važno i sa njom se treba pozabaviti", rekla je ona.
Rusija i Sirija su se klonile pregovora. Kina takođe nije učestvovala u ovoj rundi pregovora, iako je ranije učestvovala u procesu. Aktivisti mreže kažu da se nadaju da će doći do ulaska Kine kada se završe rasprave u junu.
