BEOGRAD -- Da li se novopripremljeni zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji ukida dosadašnju odredbu da na referendum mora izaći natpolovična većina upisanih birača, donosi zbog planiranog menjanja Ustava i izbacivanje Kosova iz preambule, ili je reč o prostom usaglašavanju zakona sa odredbom Ustava koji ni za sopstvenu promenu ne predviđa 50 odsto plus jedan glas - pitanja su na koja su sagovornici Glasa Amerike ponudili različite odgovore.
Građani Srbije su od uvođenja višestranačja samo tri puta izašli na referendum na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006. godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne na osnovu inicijative samih građana.
Jedan od autora novog zakona, profesor ustavnog prava na Pravnom fakuletu Union Bogoljub Milosavljević, kaže za Glas Amerike da su predložena rešenja usaglašavanje sa Ustavom iz 2006. i da je prethodni zakon o referendumu, koji je još uvek na snazi, donet 1994, u drugačijem ustavnom okviru.
Odredba u postojećem zakonu prema kojoj je potrebno da 50 posto biračkog tela plus jedan glasač izađu na referendum i da većina glasa za predloženi zakon, Ustav ili neku drugu odluku - recimo o pristupanju Evropskoj uniji - dosta je visok zahtev koji je već u postojećem Ustavu promenjen, "jer se i za promenu Ustava traži 50 posto plus jedan glas od onih koji izađu na glasanje", ocenjuje on.
Jedna od bitnih promena u novom zakonu biće i produžetak rok u kome se moraju prikupiti potpisi za podnošenje narodnih incijativa - sa sadašnjih sedam na 90 dana. U kratkom roku koji je do sada važio, objašnjava profesor Milosavljević, potpise su mogle da prikupe samo "velike strnake ili duvanska industrija, dakle neko ko raspolaže velikim novcem", dok će ubuduće to biti omogućeno i onima sa mnogo manje resursa, rekao je profesor Bogoljub Milosavljević.
"Dakle, po Ustavu se ne traži se polovina biračkog tela, nego koliko izađe - 30, 40, 60 odsto biračkog tela, pa polovina od toga plus jedan glas donosi odluku", precizira profesor Milosavljević.
Referendumima, nastavlja on, građani vraćaju sebi deo suvereniteta, a što je više pitanja o kojima se na referendumu odlučuje, to je "za demokratiju bolje", pošto su time građani angažovaniji u političkom životu i donošenju odluka, kaže on.
S obzirom na iskustva Hrvatske gde je ukidanje odredbe o nadpolovičnoj izlaznosti pred ulazak te zemlje u EU učinilo da kasnije neka udruženja kajnje desnice koriste kako bi organizovala referendume po pitanjima kojima bi se ukidala određena prava građana i smanjio stepen osvojenih sloboda - profesor Milosavljević kaže da taj rizik postoji i da se donesu odluke koje nisu baš demokratske ili koje su protivne modernim trendovima, ali da za to ipak treba da glasa većina što nije uvek lako jer bi uvek nasuprotv takvoj odluci stajao stav vlade ili parlamenta, pa je na građanima da donesu konačnu odluku.
Nije Kosovo - jeste Kosovo
Odgovarajući na prve reakcije u javnosti nakon najave o donošenju novog zakona, prema kojima se on donosi kako bi se olakšala promena Ustava i eventualno izbacivanje Kosova iz Preambule Ustava, profesor Milosavljević je eksplicitan da promene ovog zakona nemaju nikakve neposredne veze sa Ustavom.
"Već sam Ustav je predvideo da se menja po ovom olakšanom postupku, uz većinu glasova onih koji su izašli na glasanje. U tom smeru se, dakle, ništa posebno ne događa", kaže on podsećajući da je i 2009. godine, kad je počet rad na ovom zakonu i njegovom usaglašavanju sa Ustavom Srbije, ista vrsta prigovora dolazila sa strane onih koji su desno orijentisani.
Međutim, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu Miloš Jovanović, član Predsedništva nedavno formiranog pokreta "Metla 2020" i predsednik Demokratske stranke Srbije, misli drugačije:
"Indikativno je što se to vrši upravo sada kada se zna da postoji pritisak na aktuelnu vlast da dovrši posao oko Kosova i Metohija i da se prihvati konačno secesija od Srbije kroz pravno obavezujući sporazum i kroz nekakvu stolicu za KiM u Ujedinjenim nacijma i to ne može da se uradi bez promene Ustava. A promena Ustava opet za taj deo koji se tiče Preambule i nekih drugih normativnih delova, ne može da prođe bez referenduma", rekao je Jovanović za Glas Amerike.
"U tom smislu insisutranje danas na činjenici da se olakša donošenje odluje na referendumu tako što će se iz zakona izbrisati ta odredba koja traži da 50 odsto građana izađe na referednum da bi on bio validan, ukida jednu branu više za koju mislim da je i demokratska i da je ozbiljna u tom nastojanju da se tako nešto uradi kad vlast bude donela zaključak da je vreme sazrelo za tako nešto", kaže on.
Objašnjenje da se time usaglašava Zakon o referendumu sa Ustavom - što dalje znači da je postojeći zakon suprotan Ustavu - prema Jovanovićevim rečima ne stoji, jer ta odredba Ustava, iako "malo nespretno formulisana", ne zabranjuje da zakon propiše kakva izlaznost mora da bude da bi referendum bio validan.
Jovanović pojašanjava da ustavi po pravilu ostavljaju da se detalji po određenim pitanjima rešavaju zakonima, no kaže da bi tumačenje moglo da bude i da je Ustav propisao eksplicitno šta je potrebno za uspeh referenduma, mada to ne proizilazi direktno iz konkretnog člana:
"Čim se nešto tumači, to znači da ta odredba nije dovoljno jasna. Ustav je propisao samo većinu, a zakon može dodatno da odredi da izlaznost takođe može da bude kriterijum i da ona mora biti većina od broja upisanih birača", objašnjava Jovanović.
Šta kaže Ustav
Prema članu 203 Ustava Srbije, o promeni Ustava odlučuje Narodna skupština, a predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Međutim, Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, "ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava", kaže se u tom članu.