Ruski predsednik Vladimir Putin krajem maja odlazi u posetu Kini, sa nadom da će uspeti da postigne sporazum o izvozu ruskih energenata i jačanju bilateralne diplomatske saradnje u jeku pogoršanih odnosa između Moskve i Zapada.
Napetosti rastu na zapadnoj granici Rusije. Azijski susedi Rusije prate situaciju sa izvesnom zabrinutošću. Arni Vestad, direktor istraživačke grupe IDEAS i profesor na Londonskoj školi za ekonomiju, kaže da je posebno zabrinuta Kina.
„Smatram da je Rusija pogrešno protumačila stav Kine o ovom pitanju. Kineska politika je još uvek zasnovana na načelu neprikosnovenosti suvereniteta i protivi se intervencionizmu. Kini je prema tome ovo pitanje prilično teško.“
Predsednik Putin će posetiti Peking kasnije ovog meseca, dok je kineski predsednik Ši Djinping izabrao Moskvu za prvu stranu prestonicu koju je posetio po zvaničnom preuzimanju predsedničkog položaja 2013.
Rusija namerava da utrostruči izvoz nafe u Kinu. Analitičari ističu da su sve veće tenzije oko Ukrajine nagnale Moskvu da potraži energetska tržišta izvan Evrope. Predsednik Putin želi sa kineskom stranom da postigne sporazum o izgradnji naftovoda do Kine. Medjutim, Nataša Kurt sa londonskog Kraljevskog koledža, kaže da sporazum nije zagarantovan.
„Biće mnogo oprezniji. Mislim da treba biti skeptičan prema retorici namenjenoj ruskoj javnosti. U stvari, Kina se neće naročito približiti Rusiji.“
Kina ne želi da remeti odnose sa drugim svetskim silama, tvrdi profesor Arni Vestad.
„Vašington je taj koji znači nešto, bar kada je reč o interesima ekonomskog razvoja Kine. Kina ne može da sledi politiku koju Amerikanci i Evropljani smatraju potpuno neprihvatljivom.“
Japan, druga po veličini istočnoazijska ekonomska sila, zaveo je vizne restrikcije nekolicini ruskih zvaničnika. Tokom nedavne posete Briselu, premijer Šinzo Abe istakao je japansko savezništvo sa Evropom.
„Kao što je pokazala Ukrajina, svet je sve manje predvidljiv, dok je naša odgovornost da zajedno sa Evropskom unijom preuzmemo aktivnu ulogu u cilju mira.“
Japan se inače od 1945. godine prvo sporio sa Sovjetskim Savezom, a potom Rusijom oko severnih Kurilskih ostrva. Tokio bi mogao da povuče paralelu sa Ukrajinom, kaže profesor Vestad.
„Gledano iz japanskog ugla, postoje neke sličnosti u smislu ponašanja Rusije u slučaju takvih teritorija.“
Analitičari zaključuju da sve dok traje ukrajinska kriza, koja kvari odnose Rusije sa Zapadom - Moskvi neće biti lako da uspostavi savezničke odnose na Dalekom Istoku.
Napetosti rastu na zapadnoj granici Rusije. Azijski susedi Rusije prate situaciju sa izvesnom zabrinutošću. Arni Vestad, direktor istraživačke grupe IDEAS i profesor na Londonskoj školi za ekonomiju, kaže da je posebno zabrinuta Kina.
„Smatram da je Rusija pogrešno protumačila stav Kine o ovom pitanju. Kineska politika je još uvek zasnovana na načelu neprikosnovenosti suvereniteta i protivi se intervencionizmu. Kini je prema tome ovo pitanje prilično teško.“
Predsednik Putin će posetiti Peking kasnije ovog meseca, dok je kineski predsednik Ši Djinping izabrao Moskvu za prvu stranu prestonicu koju je posetio po zvaničnom preuzimanju predsedničkog položaja 2013.
Rusija namerava da utrostruči izvoz nafe u Kinu. Analitičari ističu da su sve veće tenzije oko Ukrajine nagnale Moskvu da potraži energetska tržišta izvan Evrope. Predsednik Putin želi sa kineskom stranom da postigne sporazum o izgradnji naftovoda do Kine. Medjutim, Nataša Kurt sa londonskog Kraljevskog koledža, kaže da sporazum nije zagarantovan.
„Biće mnogo oprezniji. Mislim da treba biti skeptičan prema retorici namenjenoj ruskoj javnosti. U stvari, Kina se neće naročito približiti Rusiji.“
Kina ne želi da remeti odnose sa drugim svetskim silama, tvrdi profesor Arni Vestad.
„Vašington je taj koji znači nešto, bar kada je reč o interesima ekonomskog razvoja Kine. Kina ne može da sledi politiku koju Amerikanci i Evropljani smatraju potpuno neprihvatljivom.“
Japan, druga po veličini istočnoazijska ekonomska sila, zaveo je vizne restrikcije nekolicini ruskih zvaničnika. Tokom nedavne posete Briselu, premijer Šinzo Abe istakao je japansko savezništvo sa Evropom.
„Kao što je pokazala Ukrajina, svet je sve manje predvidljiv, dok je naša odgovornost da zajedno sa Evropskom unijom preuzmemo aktivnu ulogu u cilju mira.“
Japan se inače od 1945. godine prvo sporio sa Sovjetskim Savezom, a potom Rusijom oko severnih Kurilskih ostrva. Tokio bi mogao da povuče paralelu sa Ukrajinom, kaže profesor Vestad.
„Gledano iz japanskog ugla, postoje neke sličnosti u smislu ponašanja Rusije u slučaju takvih teritorija.“
Analitičari zaključuju da sve dok traje ukrajinska kriza, koja kvari odnose Rusije sa Zapadom - Moskvi neće biti lako da uspostavi savezničke odnose na Dalekom Istoku.