U Kijevu je nedavno otvoren restoran nazvan Karatel u prevodu “Onaj koji kažnjava”.
Ime restorana je parodija na propagandu i politiku koja stoji iza sukoba u Ukrajini. "Slava naciji" je pozdrav kojim kelner dočekuje goste restorana Karatel.
Restoran u KIjevu ismejava rusku propaganda koja revoluciju u Ukrajini označava kao fašistički pokret. Vlasnik restorana Jevgenij Vasiljev kaže da je to njihov način da se narugaju ruskoj propaganda.
“Zamenom propagande apsurdom, želeli smo da pokažemo ljudima da su to sve, same laži.”
Naziv menija je na nemačkom, a u prevodiu znači “Živela hunta”, termin koji ruski državni mediji koriste za vladu u Kijevu.
Na meniju je “Sporazum iz Minska” krompir sa haringom, naziv kojim se ruga, do sada neuspešnim političkim pregovorima za okončanje sukoba u Ukrajini.
Dok su nazivi nekih jela, poput “separatista na žaru” možda na granici neprikladnog, Julija, preduzetnik iz Kijeva, smatra da je koncept restorana dobar.
“Ako se vodi rat to ne znači da treba da se zatvorimo, zavučemo u rupu i čekamo da se desi nešto loše.”
Međutim neki pripadnici ukrajinskih bataljona, poput Azovskog, smatraju da treba ukazivati na fašistička nastojanja Kremlja.
Politikolog Vladislav Grinevič kaže da se Rusija vraća sovjetskim propagandnim metodama, ali upozorava da se obe strane služe ponižavajućim, neumesnim uvredama kojima je teško postići mir.
“Kada se ponovo ujedinimo, a to će se desiti jednog dana, moraćemo da pronađemo određeni konsenzus. Što se manje budemo vređali to će nam biti lakše da živimo zajedno.”
Piter Pomerancev je autor knjige o propagandi Kremlja, pod naslovom “Ništa nije istina i sve je moguće”. On kaže da parodija može da bude snažno oružje protiv propagande, ali da se time služe i države koje se predstavljaju kao demokratske, a u stvari su neo-autoritarne , kao što je Rusija.
“Propaganda Kremlja je vrlo satirična, drska. Nikada ne znate kada su ironični a kada ne i sve se to radi uz sarkastični smešak, tako da ne mislim da je humor sam po sebi dovoljan.”
Pomerancev kaže da je jedini pravi i uspešan način suprotstavljanja propagandi, pridobijanje poverenja publike i njeno vraćanje na dijalog zasnovan na realnosti. Ekonomije i društva koja raspolažu tačnim informacijama cvetaju, kaže on, dok oni koji žive u stanju dezinformacije, postojano kopaju svoje grobove.