Ukrajinski parlament usvojio je predlog zakona predsednika Petra Porošenka o uvođenju jednomesečnog ratnog stanja, pošto je Rusija, u nedelju, zaplenila tri ukrajinska broda u Crnom moru i zarobila njihovu posadu. Moskva navodi da su brodovi ilegalno ušli u ruske vode. Na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN, američka ambasadorka u UN, Niki Hejli, osudila je Rusiju zbog „šokantnog kršenja suvereniteta ukrajinske teritorije.“
Porošenko je rekao da želi da proglasi ratno stanje kako bi "ojačao odbrambene sposobnosti Ukrajine, usled pojačane agresije i - po međunarodnom pravu - hladnog akta agresije od Ruske Federacije". Dodao je da Ukrajina namerava da "nastavi da poštuje međunarodne obaveze".
Porošenko je zatražio od Rusije da momentalno oslobodi ukrajinske mornare i vrati brodove.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov optužio je Ukrajinu zbog kršenja međunarodnih normi kroz "opasne metode koje su stvorile pretnje i rizike po normalno kretanje brodova u toj oblasti".
Na hitnom sastanku Saveta bezbednosti povodom situacije u Crnom moru, odlazeća američka ambasadorka Niki Hejli opisala je zaplenu brodova kao “arogantni čin koji međunarodna zajednica mora da osudi”.
“Kako je predsednik Tramp više puta ponovio, SAD žele normalne odnose sa Rusijom. Ali nelegalne akcije kao što je ova nastavljaju da to onemogućavaju”.
Trampova administracija ranije je upozorila Rusiju zbog pokušaja da guši ukrajinsku ekonomiju ometanjem međunarodne plovidbe kroz Kerčki moreuz.
Rusija otvorila vatru
Rusija je otvorila vatru na dva ukrajinska broda i svojim brodom udarila u treće ukrajinsko plovilo na Crnom moru u nedelju, nakon čega je zauzela dva ukrajinska broda optužujući ih da su ilegalno ušli u njene teritorijalne vode.
Ukrajinski zvaničnici kažu da je najmanje šest mornara ranjeno i odbijaju navode da je urađeno išta pogrešno, optužujući Rusiju za vojnu agresiju.
"Takve akcije predstavljaju pretnju po bezbednost svih zemalja u crnomorskoj oblasti i zbog toga zahtevaju jasan odgovor međunarodne zajednice", saopštava ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.
Ruska federalna bezbednosna služba (FSB) optužila je Ukrajinu zbog započinjanja namerne provokacije.
Incident je započeo u nedelju kada se ukrajinski remorker zaputio da isprati dva broda iz Odese, u Crnom moru, kroz Kerčki moreuz ka ukrajinskoj luci Marijupolj, u Azovskom moru.
Kerčki moreuz jedini je prolaz koji spaja dva mora.
Ukrajina tvrdi da je Rusija upotrebila tanker kako bi blokirala prolaz kroz Kerčki moreuz, koji je, prema sporazumu, zajednička teritorija.
Rusija tvrdi da su ukrajinski brodovi povredili njene vode i optužuje Ukrajince da ih nisu obavestili da tri broda planiraju da prođu kroz Kerč - što su optužbe koje Ukrajina negira.
Reakcija NATO i EU
I NATO, i Evropska unija izdali su saopštenja u kojima traže od obe strane da postupe "krajnje uzdržano", dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je podršku Alijanse ukrajinskom teritorijalnom integritetu i pozvao Rusiju da dozvoli slobodnu plovidbu Ukrajini u Azovskom moru i Kerčkom moreuzu.
“Nema opravdanja za upotrebu vojne sile protiv ukrajinske mornarice. Zato pozivamo Rusiju da odmah oslobodi ukrajinske mornare i brodove koje je juče zarobila. Takođe pozivamo na mir i uzdržanost”.
Za to vreme, u istočnom ukrajinskom gradu Harkovu izbili su protesti ispred ruskog konzulata, na kojima su demonstranti palili ruske zastave i gađali zgradu bakljama. Oni traže da Ukrajina prekine diplomatske odnose sa Rusijom i nacionalizuje ruske kompanije na ukrajinskom tlu.
Aneksija Krima
Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, tvrdeći da je ruska većinska zajednica bila pod pretnjom od ukrajinske vlade.
Borbe između proruskih snaga u istočnoj Ukrajini i ukrajinskih trupa utihnule su proteklih meseci, ali povremeno i dalje postoji razmena vatre.
Rusija učestalo negira da šalje oružje i borce kako bi pomogla separatistina, uprkos snažnim dokazima koji pokazuju suprotno.