Zapadni zvaničnici rekli su u sredu u Davosu da su otvoreni za ideju o konfiskaciji ruske imovine u vrednosti od 300 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, ali su upozorili da je đavo u detaljima i da, čak i ako može biti učinjeno, to ne bi bilo rešenje za Kijev.
Nakon što je predsednik Vladimir Putin poslao trupe u Ukrajinu 2022. godine, Sjedinjene Države i njihovi saveznici zabranili su transakcije sa ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija, blokirajući oko 300 milijardi dolara ruske imovine na Zapadu.
Zemlje G7 raspravljaju o mogućoj konfiskaciji zamrznute ruske imovine, iako neke članice G7 zabrinute zbog presedana, mehanizma i potencijalnog uticaja preduzimanja takvog koraka na imovinu centralne banke.
„Prva stvar koju znate je da se gomila advokata mora uključiti. Još nisu donete odluke “, rekla je Peni Priker, specijalna predstavnica SAD za ekonomski oporavak Ukrajine.
Rusija, koja nema predstavnike u Davosu, upozorila je da bi konfiskacija te imovine bila protivna principu slobodnog tržišta, a Kremlj je upozorio da će zapleniti američku, evropsku i drugu imovinu kao odgovor.
Ukrajinska ekonomska stabilnost ponovo je ugrožena jer se vlada te zemlje suočava sa velikim budžetskim deficitom, dok njena dva najveća saveznika - Sjedinjene Države i Evropska unija još ne uspevaju da postignu konsenzus po pitanju obezbeđivanja dodatne pomoći.
Bez obećanja podrške do početka februara - kada će lideri EU odlučivati o pomoći - i ako novac ne stigne do marta, to bi moglo da ugrozi napredak koji je Ukrajina do sada postigla u borbi protiv inflacije.
To je, između ostalog, bila i tema razgovora američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog prilikom sastanka na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu u utorak.
"Odlučni smo da zadržimo našu podršku Ukrajini i veoma blisko sarađujemo sa Kongresom kako bi se to ostvarilo. Znam da naše evropske kolege rade istu stvar", rekao je Blinken.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je ukrajinska ekonomija pokazala "izvanrednu otpornost".
U prvim mesecima rata tokom 2022. godine, ta zemlja je izgubila trećinu ekonomske proizvodnje zbog okupacije i uništenja, a dodatno i zbog činjenice da Rusija kontroliše područje u kom se nalazi "srce" teške industrije Ukrajine.
Inflacija je takođe porasla na ogromnih 26 odsto, jer je centralna banka Ukrajine morala da štampa novac kako bi pokrila budžetske praznine.
Stvari su se donekle oporavile tokom prošle godine - inflacija je pala na 5,7 odsto, a zabeležen je i rast ekonomije za 4,9 odsto što je procentualno više od rasta nekih velikih ekonomija poput Nemačke. Ukrajinski bankarski sistem je nastavio da funkcioniše, škole i zdravstvene ambulante su otvorene, a penzije se isplaćuju.
Ipak, Ukrajina gotovo sav novac koji prihoduje kroz poreze troši na finansiranje rata. To ostavlja ogroman deficit jer postoje drugi računi za održavanje funkcionisanja društva.
Budžet Ukrajine za ovu godinu predviđa 41 milijardu dolara donatorskog novca kako bi se smanjio deficit i izbeglo dodatno štampanje novca. Ta zemlja računa na 8,5 milijardi dolara od SAD-a i 18 milijardi od Evropske unije, ali je to još uvek neizvesno.
Lideri EU u decembru nisu uspeli da se dogovore oko četvorogodišnjeg paketa pomoći od 52 milijarde dolara. Mađarska je tada blokirala sporazum, za koji je potrebna jednoglasnost svih 27 članica. Međutim, blok radi na pronalaženju načina kako bi preostalih 26 zemalja izdvojile novac pre samita lidera koji će se održati 1. februara.
Ipak, u Vašingtonu je situacija neizvesnija - republikanci su u Kongresu uslovili dalju pomoć za Ukrajinu sa pooštravanjem mera za sigurnost granica koje imaju za cilj da spreče ilegalne ulaske migranata na teritoriju SAD.
Bela Kuća je u oktobru zatražila od Kongresa 11,8 milijardi dolara tokom 12 meseci budžetske podrške. Novac bi "osigurao da (Vladimir) Putin ne uspe u nameri da proizvede kolaps ukrajinske ekonomije". Zelenski je u utorak u Davosu rekao da veruje da je "pitanje nedelja" dok SAD i EU ne obezbede više pomoći.
AP navodi da je ključnu ulogu u prikupljanju podrške Ukrajini do sada imao MMF, koji je odobrio četvorogodišnji program zajma od 15,6 milijardi dolara. Taj novac je potom privukao dodatnih 115 milijardi dolara od drugih donatora jer nameće uslove za osiguranje bolje ekonomske politike i zahteva od Ukrajine da poboljša svoj pravni i poreski sistem i intenziviranje borbe protiv korupcije.
Istovremeno, vodi se debata o zapleni oko 300 milijardi dolara vredne ruske imovine u inostranstvu, a koju su zamrzle vlade zemalja koje podržavaju Ukrajinu. Taj novac bi, u teoriji, mogao da ublaži ekonomske efekte rata i podstakne poreske obveznike čijim novcem raspolažu Vašington i Brisel. Ipak, postoji bojazan da je takav scenario realan zbog pravnog presedana i ekonomskog uticaja tako drastičnog koraka.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi državnost Ukrajine mogla da pretrpi "nepopravljiv udarac" ako se rat nastavi po dosadašnjim obrascima i poručio da Rusija nikada neće biti primorana da odustane od dostignuća koje je ostvarila, prenosi Rojters.
Putin je tom izjavom reagovao nakon što je Švajcarska pristala da bude domaćin globalnog samita o Ukrajini na zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Putin je odbacio "takozvane formule mira“ o kojima se raspravlja na Zapadu i Ukrajini.
"Sada je sasvim očigledno, ne samo da je kontraofanziva (Ukrajine) propala, već je inicijativa u potpunosti u rukama ruskih oružanih snaga. Ako se tako nastavi, ukrajinska državnost može da pretrpi nepopravljiv, veoma ozbiljan udarac", rekao je Putin.
Nastavljeni napadi ruske vojske
Rusija je u noći između utorka i srede ispalila dve rakete na Harkov na severoistoku Ukrajine, koje su pogodile stambene zgrade i medicinski centar i ranile 17 ljudi, javlja Asošijeted pres.
Noćni napad na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, pogodio je 20 stambenih zgrada i medicinski centar, saopštile su vlasti.
Kako navodi ta novinska agencija, obe strane u sukobu nastoje da popune svoje zalihe oružja, jer su borbe duž linije fronta od 1.500 kilometara u velikoj meri opterećene zimskim vremenom, a fokus rata se svodi na udare raketa dugog dometa, bespilotne letelice i artiljeriju.
Intenzivni raketni vazdušni napadi širom Ukrajine, proteklih nedelja naglo su povećali civilne žrtve u , sa više od 100 poginulih i skoro 500 povređenih u decembru, prema podacima Ujedinjenih nacija.
