U granatiranju centra pograničnog ruskog grada Belgoroda u subotu je poginulo 14 ljudi, uključujući dvoje dece, a ranjeno 108, saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije.
Ruski zvaničnici optužili su Kijev da je izvršio napad, koji se dogodio dan pošto je u bombardovanju širom Ukrajine poginulo najmanje 39 civila.
Na fotografijama iz Belgoroda na društvenim mrežama vide se zapaljeni automobile i oblaci crnog dima koji se dižu među oštećenim zgradama dok se oglašavaju sirene za vazdušni napad.
Jedan napad zabeležen je blizu javnog klizališta u samom srcu grada, koji se nalazi 40 kilometara severno od ukrajinske granice i 670 kilometara južno od Moskve. Iako je i ranije bilo napada na Belgorod, oni su se retko dešavali po danu i odneli su manje života.
Obraćajući se na društvenim mrežama u subotu, regionalni guverner Vjačeslav Gladkov opisao je posledice napada kao najgore sa kojima se grad suočio otkako je Moskva počela invaziju na Ukrajinu pre skoro dve godine.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je identifikovalo municiju korišćenu u napadu kao češke rakete Vampir i rakete Olka opremljene bojevim glavama za kasetnu municiju. Nije objavljene dodatne informacije, a Asošijeted pres nije mogao da potvrdi navode.
„Ovaj zločin neće proći nekažnjeno“, saopštilo je ministarstvo na društvenim mrežama.
Kremlj je saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten o situaciji i da je ministru zdravlja zemlje Mihailu Murašku naređeno da se pridruži delegaciji medicinskog osoblja i spasilaca koja putuje u Belgorod iz Moskve.
Ruske diplomate su takođe pozvale na sastanak Saveta bezbednosti UN zbog napada. Govoreći za rusku državnu novinsku agenciju, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su Velika Britanija i Sjedinjene Države krive za podsticanje Kijeva da izvrši, kako je rekla, „teroristički napad“. Ona je takođe okrivila zemlje EU koje su snabdevale Ukrajinu oružjem.
„Ćutanje kao odgovor na neobuzdano varvarstvo ukrajinskih nacista i njihovih marioneta i saučesnika iz ’civilizovanih demokratija‘ biće slično saučesništvu u njihovim krvavim delima“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Ranije u subotu, moskovski zvaničnici su izvestili da su oborili 32 ukrajinske bespilotne letelice iznad regiona Moskve, Brjanska, Orila i Kurska.
Oni su takođe izvestili da su u prekograničnom granatiranju poginule još dve osobe u Rusiji. Jedan muškarac je poginuo, a četiri osobe su ranjene kada je u petak kasno uveče projektil pogodio privatnu kuću u Belgorodskoj oblasti, a devetogodišnjak je ubijen u odvojenom incidentu u regionu Brjanska.
Gradovi širom zapadne Rusije su od maja redovno izloženi napadima dronova, a ruski zvaničnici krive Kijev. Ukrajinski zvaničnici nikada ne priznaju odgovornost za napade na rusku teritoriju ili poluostrvo Krim. Međutim, veći vazdušni udari na Rusiju su ranije usledili nakon teških napada na ukrajinske gradove.
U petak su moskovske snage lansirale 122 projektila i desetine dronova širom Ukrajine, napad koji je jedan zvaničnik vazduhoplovnih snaga opisao kao najveći vazdušni baraž u ratu. Pored 39 mrtvih, najmanje 160 ljudi je ranjeno, a nepoznati broj je zatrpan pod ruševinama u napadu, koji je oštetio porodilište, stambene zgrade i škole.
Zapadni zvaničnici i analitičari nedavno su upozorili da je Rusija mesecima ograničavala svoje napade krstarećim raketama u očiglednom nastojanju da izgradi zalihe za masovne udare tokom zime, nadajući se da će slomiti duh Ukrajinaca.
Borbe duž linije fronta su u velikoj meri otežane zimskim vremenom nakon što ukrajinska letnja kontraofanziva nije uspela da napravi značajan prodor duž linije kontakta od otprilike 1.000 kilometara.
Tekući vazdušni napadi Rusije takođe su izazvali zabrinutost za susede Ukrajine.
Poljske odbrambene snage saopštile su u petak da je nepoznati objekat ušao u vazdušni prostor zemlje pre nego što je nestao sa radara i da sve indicije ukazuju na to da je reč o ruskoj raketi.
U razgovoru za rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti, otpravnik poslova Rusije u Poljskoj Andrej Ordaš rekao je u subotu da Moskva neće komentarisati događaj dok Varšava ne dostavi Kremlju dokaze o kršenju vazdušnog prostora.
„Nećemo davati nikakva objašnjenja dok nam ne budu predočeni konkretni dokazi jer su ove optužbe neutemeljene“, rekao je on.
