U novom izveštaju Istražne komisije Ujedinjenih nacija (UN) za Ukrajinu zabeležen je sve veći broj dokaza o ratnim zločinima i mogućim zločinima protiv čovečnosti koje je Rusija počinila u ratu protiv Ukrajine.
U izveštaju, koji je u ponedeljak predstavljen Savetu UN-a za ljudska prava, prikazana je slika rasprostranjenih kršenja prava i zlostavljanja civilnog stanovništva i bezobzirnog, sveobuhvatnog uništavanja osnovne infrastrukture.
"Komisija je zabrinuta zbog stalnih dokaza o ratnim zločinima koje su počinile ruske oružane snage u Ukrajini“, izjavio je predsednik komisije Erik Moze pred članovima Saveta.
"Duboko u drugoj godini oružanog sukoba, ljudi u Ukrajini nastavljaju da se nose sa gubitkom i povređivanjem voljenih, ogromnim razaranjem, patnjama i traumom, kao i ekonomskim teškoćama koje su rezultat toga“, istakao je Moze.
"Hiljade ljudi su ubijene i povređene, a milioni su interno raseljeni ili izvan zemlje."
Rusija je bojkotovala sednicu i nije bila prisutna da odgovori na te optužbe. U prošlosti je poricala da napada civile.
Najnoviji podaci Kancelarije visokog komesara za ljudska prava UN-a procenjuju da je broj poginulih civila 9.614, a povređenih 17.535 od kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine. Agencija, međutim, ističe da će broj žrtava verovatno biti mnogo veći.
Statistika UNHCR-a, agencije UN-a za izbeglice, pokazuje da je 5,1 miliona ljudi raseljeno unutar Ukrajine, dok je gotovo 6 miliona 200 hiljada izbeglo u druge zemlje.
Od kada je osnovana u martu 2022. godine, tročlana komisija posetila je Ukrajinu više od 10 puta, gde je prikupljala informacije od vladinih nadležnih službi i "slušala zastrašujuće ispovesti" žrtava i svedoka zlostavljanja.
"Komisija žali što sva komunikacija adresirana na Rusku Federaciju ostaje bez odgovora“, rekao je Moze.
Istražitelji su naveli da su "napadi eksplozivnim oružjem u naseljenim oblastima doveli do velikog razaranja i bili glavni uzrok smrti i povreda među civilnim stanovništvom."
Oni su dokumentovali napade eksplozivnim oružjem na stambene zgrade, železničku stanicu, komercijalna skladišta, medicinske i druge ključne objekte koji su poremetili osnovne usluge i snabdevanje.
"U većini slučajeva, činilo se da nije bilo vojnog prisustva na pogođenim lokacijama ili u njihovoj blizini“, rekao je Moze.
U Hersonu i Zaporožju, regionima koji su bili pod dugotrajnom ruskom okupacijom, komisija je prikupila dodatne dokaze koji ukazuju da je upotreba mučenja od strane ruskih oružanih snaga u oblastima pod njihovom kontrolom bila rasprostranjena i sistematska, ukazujući da su glavne mete mučenja bile osobe optužene da su doušnici ukrajinskih oružanih snaga.
Moze je rekao da se mučenje uglavnom događa u različitim zatvorskim centrima koje kontrolišu ruske vlasti i da je “tortura toliko brutalna da je izazvala smrt nekih od žrtava."
On je rekao da je oružani sukob imao razorne posledice za decu i da komisija nastavlja da istražuje pojedinačne slučajeve navodnog prebacivanja maloletnika bez pratnje u Rusiju.
"Komisija žali zbog nedostatka jasnoće i transparentnosti u celokupnom procesu, okolnostima i kategorijama prebačene dece“, rekao je Moze.
Državni tužilac Ukrajine Andrij Kostin, obratio se Komisiji UN putem video linka i tom prilikom kritikovao "masovna zverstva počinjena u šokantnoj meri od strane Rusije tokom njenog rata protiv Ukrajine."
On je govorio o šteti koja je naneta više od 19 hiljada ukrajinske dece koju je najviše rusko rukovodstvo nasilno prebacilo i deportovalo iz Ukrajine.
"Ukrajinska deca su lišena ukrajinskog državljanstva i data na usvajanje u ruske porodice“, rekao je Kostin. "To su ratni zločin i zločin protiv čovečnosti koji bi takođe mogli da budu zločin genocida u skladu sa Konvencijom o genocidu iz 1948."
Moze je dodao da je komisija “zabrinuta zbog optužbi za genocid u Ukrajini", navodeći kao primer "određenu retoriku ruskih državnih i drugih medija" koja može da predstavlja podsticanje na genocid. On je zaključio da komisija nastavlja istrage o takvim pitanjima.
