Iako je u Minsku potpisan obnovljeni sporazum o prekidu vatre, sukobi ukrajinskih snaga i pobunjenika koje podržava Rusija se nastavljaju na istoku, a milioni civila su raseljeni. Mnogi koji su pobegli od nasilja sada žive od humanitarne pomoći, a uprkos pregovorima, malo njih veruje da će se skoro vratiti kući.
Raisa Nečaeva i njena unuka dele sobu sa još jednom porodicom raseljenom zbog sukoba u istočnoj Ukrajini. Od jula, one žive u manastiru Svete gore i Lavre - u Svetohirsku, u kojem je trenutno smešteno 700 raseljenih osoba.
Ovaj manastir je “božji dar” za porodice kao što su Nečaevi, čiji su stan, kao i ceo rodni grad Horlivka, i dalje izloženi granatiranju.
“Živim u jednom soliteru. Sin mi je ostao tamo, ne ide nigde. Svi prozori su polomljeni, balkon je uništen. Kada ga dobijemo telefonom, kaže da se trese i sedi u kupatilu”, priča Raisa.
Uprkos lepom i bezbednom okruženju, Raisina porodica pati.
“Unuka mi se našla u sred granatiranja, i zato ju je moja ćerka poslala ovde, sa mnom. i moja ćerka je sada ovde, radi kao čistačica u jednom kafiću u gradu. Ona je inženjer sa dve diplome ali radi kao čistačica da bi zaradila nešto novca. Tek da može da im kupi mleko i neki slatkiš.”
U školi u Svetohirsku, raseljena deca dobijaju zimske jakne. Više od polovine od gotovo 500 učenika škole, pobeglo je iz područja u kojima se ukrajinska vojska bori protiv pobunjenika.
Zamenica direktora, Olga Valuh, kaže da nastavnici rade u dve smene da bi uspeli da predaju svoj deci.
“Mi nastavnici dajemo sve od sebe da se deca osećaju prijatno, da vole školu i ne osećaju se kao izbeglice. Stvarno ne volimo reči kao što su ‘izbeglica’ ili ‘interno raseljena osoba’, voleli bismo da ta deca prosto budu ‘naša deca’.”
Valuh kaže da je primila donacije brojnih organizacija, uključujući i manastir Lavra, političare naklonjene Rusiji, i ukrajinsku vojsku. Medjutim, ona ističe da ta podrška nije dovoljna za porodice koje su ostale bez krova nad glavom.
“Ljudi nemaju neograničene količine novca. Veoma je skupo iznajmiti stan. Niko ne može da živi besplatno. Zato se samo molimo Bogu da se sukobi završe a ljudi vrate svojim kućama, poslovima i školama.”
Medjutim, ova majka troje dece, koja je pobegla iz Donjecka koji drže pobunjenici, kaže da ne gaji veliku nadu da će novi sporazum o prekidu vatre potpisan u Minsku omogućiti njenoj porodici da se vrati kući.
“Kada se oni okupe, razgovaraju o miru i mirovnom sporazumu. Pa opet, onda primene silu i sve počne ispočetka, čak i gore nego ranije.”
Prekid vatre, koji će stupiti na snagu ovog vikenda, sličan je dogovoru iz septembra koji nijedna strana nije u potpunosti poštovala. Zbog toga se mnogi civili na ovom mestu, a već milion ih je raseljeno, osećaju kao žrtve veće, opasne političke igre.