Žair Bolsonaro, kandidat ekstremne desnice, pobedio je na predsedničkim izborima u Brazilu, što je izazvalo zabrinutost strah da će doći do nazadovanja u sferi građanskih prava i slobode govora u najvećoj zemlji Latinske Amerike.
Bolonaro, kandidat Socijal-liberalne partije osvojio je 56% glasova u drugom krugu izbora u nedelju. Njegov kandidat, levičar Fernando Hadad iz Radničke partije osvojio je 44 procenta.
Bolsonaro je bivši kapetan brazilske vojske koji je zbog desničarske retorike i obećanja i burnog temperamenta dobio nadimak "tropski Tramp." Kao i američki predsednik, voli da se predstavlja kao autsajder i borac protiv establišmenta. Međutim, Bolsonaro je proveo 27 godina u brazilskom Kongresu.
Pobedom Boslonara birači su odbacili levičarske administracije koje su upravljale Brazilom tokom većeg dela proteklih 15 godina. Najveća ekonomija Latinske Amerike je u recesiji od 2014. Politički establišment uzdrman je zbog korupcionaške afere na visokom nivou vlasti a stope kriminala i ubistva su u velikom porastu.
Boslonaro je vodio kampanju promena, opisujući se kao kandidat reda i zakona koji će policiji dati veću slobodu da suzbija kriminal. Međutim, mnoge Brazilce uznemirilo je njegovo divljenje prema vojnoj diktaturi u Brazilu od 1964. do 1985. kao i uvredljivi komentari na račun homoseksualaca, crnaca i žena.
Oni strepe da će Bolsonarova vlada kršiti ljudsdka prava, građanske slobode i slobodu govora, posebno levičara.
Bolsonaro je izazvao proteste tvrdeći da je glavna greška bivše diktature u tome što nije ubila više ljudi kao i obećanje da će, ako bude izabran, zatvoriti brazilski Nacionalni kongres. Mnogi vojni lideri Brazila odbacuju takvu retoriku.
"U smislu da se vojska vrati na vlast, mislim da je to veoma daleka mogućnost, ako je uopšte i mogućnost. Mislim da će se ustavna struktura Brazila, iako nesavršena, iako su joj potrebne promene, pokazati otpornom", smatra politički analitičar Paulo Sotero, direktor Instituta za Brazil u Vilson centru u Vašingtonu.
Brazilska vlada bila je vojna diktatura od 1964. do uspostavljanja demokratije 1985. Tokom tog perioda, vojska je optužena da je ubijala i mučila protivnike i gušila svako neslaganje u ime sprečavanja širenja komunizma.
Bolsonaro je oštro kritikovan i zbog svojih uvredljivih komentara, kao što je onaj kada je ženskoj članici Kongresa rekao da nije dovoljno lepa da bi bila silovana.
Mentalno poremećeni napadač ranio ga je nožem na jednom mitingu u septembru ali je posle toga njegova popularnost još porasla. Mnogi poslovni ljudi podržavaju Bolsonarove stavove o slobodnom tržištu koji bi stimulisali rast privatizacijom državnih preduzeća, smanjenjem regulative i olakšavanjem stranih investicija da uđu na brazilsko tržište.
"O Bolsonaru će se suditi na osnovu sposobnosti da dovede do rasta brazilske ekonomije, na održiv način i da otvori radna mesta", ističe analitičar Sotero.
Hrišćanski evanđelisti takođe podržavaju obećanje Bolsonara da će ukinuti seksualno obrazovanje u školama, okončati istopolne brakove i nastaviti da zabranjuje abortus u zemlji.