Trka za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) počela je pre nedelju dana, a među kandidatima iz zemalja naslednica ex-Jugoslavije nema Vuka Jeremića, bivšeg srpskog šefa diplomatije, koji je još pre više od dve godine sugerisao da ga zanima ta funkcija. Ban Ki Munov naslednik bira se tek krajem iduće godine i još je rano za spekulacije o tome ko ima najviše šansi da ode na East River. Preporuka je da ovog puta generalni sekretar UN-a bude iz istočne Evrope, iz sistema UN i da bude žena. Spekuliše se, ipak, da Jeremić gotovo sigurno neće dobiti podršku svoje zemlje da učestvuje u ovoj trci, a da bi Beograd, iako srpski premijer kaže da o tome još uvek nema definitivne odluke, najverovatnije podržao slovačkog šefa diplomatije Miroslava Lajčaka.
Iako je spisak onih koji bi da zamene Ban Ki Muna tek u začetku, među njima je već nekoliko pretendenata iz istočnoevropskih zemalja. Iz našeg regiona u trku će verovatno ući hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić, bivši slovenački predsednik Danilo Tirk, a spekuliše se da bi se kandidovati mogli i Igor Lukšić ispred Crne Gore i Srđan Kerim, kao makedonski kandidat.
Za funkciju prvog čoveka Svetske organizacije boriće se i Miroslav Lajčak, slovački šef diplomatije i nekadašnji visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu.
Ukoliko opstane doslednost u vezi sa preporukom da bi sledeći šef Svetske organizacije trebalo da dođe iz neke od istočnoevropskih zemalja i da bi to trebalo da bude žena, poznavaoci prilika u Svetskoj organizaciji spekulišu da najviše izgleda među kandidatima ima Bugarka Irina Bokova, trenutno direktorka Uneska. To mišljenje deli i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
Upitana da li izgleda definitivno da Srbija neće dati podršku Vuku Jeremiću da učestvuje u ovoj trci, ona kaže:
„Za sada deluje da Srbija nema nameru da ga kandiduje, no ostavićemo još neko vreme da vidimo da li će Srbija zaista ostati bez svog kandidata“.
Da Vuk Jeremić, koji je u međuvremenu obavljao i funkciju predsednika Generalne skupštine UN, pretenduje da na poziciji generalnog sekretara UN zameni Ban Ki Muna lokalni mediji su pominjali još pre nešto manje od tri godine. Navođeno je početkom 2013. godine da Jeremić uveliko lobira za tu poziciju, da bi mogao da ima podršku Rusije i Kine, ali i ogromno protivljenje Sjedinjenih Američkih Država. Jeremić je, pisano je tada, za podršku lobirao kod predsednika Tomislava Nikolića, preko koga je nastojao da dođe i do Aleksandra Vučića, što mu nije pošlo za rukom jer je ovaj to odbio.
Možda Jeremić ima neke druge ambicije koje su vezane sa samu Srbiju, navodi Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
“Tu pre svega mislim na mogućnost učestvovanja na predsedničkim izborima, tako da bi njemu ta varijanta u ovom momentu možda više odgovarala”, pojašnjava ona, ali ne isključuje ni diplomatske spekulacije da SAD ne bi podržale Jeremićevu kandidaturu i da je upravo to razlog što mu Vučić nije dao podršku da se za tu funkciju kandiduje.
“Moguća je i ta spekulacija, a moguće je da je reč i o njegovim ličnim ambicijama, ali u svakom slučaju Jeremić je sigurno osoba koja će se pojavljivati na ovdašnjoj sceni u određenim situacijama koje njemu budu odgovarale. Verovatno bi on voleo da bude generalni sekretar Ujedinjenih naicija, ali, očigledno tu postoje neka ograničenja koja su verovatno vezana za tu zapadnu podršku i za opredeljenje Vučića da ipak prati neku liniju koja mu omogućava bolje kontakte na zapadu”, ocenjuje Biserko.
Miroslav Lajčak po mišljenju Aleksandre Joksimović ima najviše šansi da dobije podršku Srbije.
„Jedan od kriterijuma može biti da to bude neko iz korpusa zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Od pomenutih kandidata, čini mi se da je gospodin Miroslav Lajčak neko ko može podržavati region Zapadnog Balkana s obzirom da o njemu dosta zna, da je neko ko je proveo dosta vremena i u Briselu, pa da posredno ili neposredno može podržavati dalji proces proširenja, a uz to je Slovačka zemlja koja nije priznala nezavisnost Kosova. Evo, u nekim od ovih stavki Lajčak se uklapa u profil kandidata koji bi potencijalno ispunjavao možda najveći broj kriterijuma kada je podrška Srbije u pitanju, ali to još uvek ne znači da će Srbija takvu vrstu podrške i pružiti, s obzirom da je to dugotrajan proces i da zavisi od mnogih elemenata, a takođe zavisi i od nekih mesta za koja je u skorijoj budućnosti Srbija zainteresovana, tako da, ako tako mogu da kažem, pri izboru u ovako velikim međunarodnim organizacijama mnogo zavisi od trgovine uticajem“, ocenjuje Joksimović.
Najopremljenije kandidatkinje za funkciju generalnog sekretara UN, prema sudu Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, jesu hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić i bugarska kandidatkinja Irina Bokova, koja je i u sistemu Ujedinjenih nacija, a među muškarcima ona bi podržala bivšeg predsednika Slovenije Danila Tirka, koji ima decenijsko iskustvo u radu Svetske organizacije. Ona, međutim, nema dilemu o tome kome bi Srbija najpre dala podršku.
“Koliko se ja razumem u te međunacionalne odnose, verovatno će podrška ići Lajčaku. Nisam sigurna, ali, eto, to je moja neka spekulacija.”
Izgleda izvesno da će se oko Banovog naslednika voditi bitka pravom veta velikih u Savetu bezbednosti i da kompromis neće biti lako postići. Jedan neimenovani američki diplomata je za dnevnik “Blic” pre više od dve godine ilustrovao kako bi mogući scenario mogao da izgleda ako bi se ostalo pri kriterijumu da budući gensek UN bude iz neke istočnoevropske zemlje. U prvom izvlačenju, kazao je tada on, Rusija će verovatno predložiti svog čoveka, dok će američki kandidat biti iz neke od baltičkih zemalja. Onda sledi drugi krug, u kojem bi Amerika mogla predložiti Poljaka, a Rusija Jeremića. “Pošto Amerikanci neće hteti da čuju za Jeremića, kompromis će biti neki Čeh ili Slovak”, ilustrovao je ovaj diplomata, dodajući da se u takvom scenariju već spekuliše o ozbiljnim šansama da Bana zameni slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak, koji nije bez ugleda u međunarodnim diplomatskim krugovima.