Kancelarija visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija optužila je Rusiju za ozbiljno kršenje međunarodnih ljudskih prava i humanitarnih zakona u ratu protiv Ukrajine.
Novi izveštaj upozorava da će ruski oružani napad i okupacija ukrajinske teritorije imati dugotrajne posledice za Ukrajinu i njeno stanovništvo u trenutku kada izgleda kao da globalna pažnja slabi.
"Uprkos strašnim pričama o ljudskim patnjama koje se svakodnevno dešavaju u Ukrajini, strahujem da svet sve više postaje ravnodušan na tu krizu", izjavio je u utorak visoki komesar za ljudska prava UN, Volker Turk.
U sumornoj proceni situacije, Turk je obraćajući se Savetu UN za ljudska prava podsetio da je prošlo više od dve godine od kako je Ruska Federacija pokrenula opšti oružani napad na Ukrajinu.
"Dve godine ogromne patnje, krvoprolića, gubitka i tuge. Bezbroj porodica je razdvojeno.Više od 10.500 civila je ubijeno, a više od 20 hiljada je povređeno. Stvarne brojke su verovatno znatno veće", rekao je on.
U izveštaju, koji se odnosi na period od 1. decembra, do 29. februara 2023. navodi se da rat nastavlja da uzrokuje razarajuću štetu civilnom stanovništvu u velikim napadima ruskih oružanih snaga širom Ukrajine.
Ističe se da je to izazvalo nagli porast civilnih žrtava i "preokrenulo inače opšti trend opadanja broja civilnih žrtava tokom 2023."
Ove godine se obeležava deset godina od kako je Rusija ilegalno pripojila Krim, period u kojem su stanovnici poluostrva " optuživani i osuđivani za dela koja nisu zločin po ukrajinskom zakonu", navodi se u izveštaju.
"Rusko državljanstvo je opšte nametnuto“, rekao je Turk. "Ruske vlasti su regrutovale muške stanovnike Krima u ruske oružane snage, na kraju ih prisiljavajući da se bore protiv sopstvene zemlje."
On je ukazao da su ukrajinska deca lišena obrazovanja na svom jeziku i da je ljudima uskraćeno pravo da slobodno izražavaju svoje mišljenje.
"Kršenja koja smo zabeležili na okupiranom Krimu predvidela su ono što danas vidimo da se događa na ukrajinskoj teritoriji koju okupira Ruska federacija posle punog oružanog napada“, rekao je komesar za ljudska prava.
"U poslednje dve godine ruske oružane snage počinile su opšta kršenja međunarodnih ljudskih prava i humanitarnog prava, uključujući nezakonita ubistva, mučenja, prisilna nestajanja i samovoljno hapšenje“, rekao je Turk, dodajući da su se ta kršenja desila nekažnjeno.
"Nije bilo mesta da se traži pravda, ni mesta da se traži efikasno obeštećenje. Ukupan efekat tih akcija je bio stvaranje sveprisutne klime straha, što je Ruskoj federaciji omogućilo da učvrsti svoju kontrolu."
U periodu izveštaja, zvaničnici Komesarijata za ljudska prava UN-a razgovarali su sa 60 ukrajinskih ratnih zarobljenika koji su nedavno pušteni iz ruskog zarobljeništva tokom razmene zarobljenika. Oni su rekli da su ratni zarobljenici pružili verodostojne, detaljne izveštaje o mučenju, prebijanju, električnim šokovima, pretnjama pogubljenjem, seksualnom nasilju i drugim okrutnim tretmanima.
Komesarijat je zabeležio 12 slučajeva pogubljenja najmanje 32-je ukrajinskih ratnih zarobljenika.
“U istom periodu, moja kancelarija je razgovarala sa 44 ruska zarobljenika u ukrajinskom zarobljeništvu. Iako se nisu žalili na tretman i uslove u ustanovljenim mestima pritvora, nekoliko njih opisalo je slučajeve mučenja i lošeg ponašanja u tranzitnim mestima nakon što su evakuisani sa ratišta", istakao je Turk.
Visoki komesar je rekao da tragedija u Ukrajini traje predugo i pozvao Rusku federaciju da prestane sa oružanim napadima.
"Kršenje međunarodnih humanitarnih i ljudskih prava od strane ruskih oružanih snaga i administrativnih zvaničnika na okupiranoj teritoriji mora odmah da prestane“, rekao je on.
Rusija je bojkotovala sastanak i obavestila predsednika Saveta da " ne želi da preuzme reč kao zabrinuta zemlja."
Ambasadorka Ukrajine u UN u Ženevi Jevhenija Filipenko oštro je kritikovala Rusiju i njeno “sistematsko lišavanje građana osnovnih prava i sloboda na Krimu i okupiranim delovima Donbasa i drugim ukrajinskim teritorijama."
"Sprovodeći značajne demografske promene kroz prisilno raseljavanje i namernu zamenu stanovništva, Rusija namerno menja strukturu društva kako bi učvrstila svoju okupaciju što je veliko kršenje međunarodnog humanitarnog prava“, rekla je ona.
"Mučeći, samovoljno zadržavajući civile, otimajući i indoktrinirajući ukrajinsku decu, Rusija otvoreno i sramotno vrši ratne zločine i zločine protiv čovečanstva", rekla je Filipenko.
Ukrajinska ambasadorka je pozvala države članice UN da "osude ruske terorističke napade i pošalju jasnu poruku Kremlju da međunarodna zajednica ne žmuri na invaziju suverene države, ubijanje civila i uništavanje kritične infrastrukture."
