Svetska potrošnja mesa mora da se smanji, da bi se obuzdalo globalno zagrevanje i poboljšala bezbednost u snabdevanju hranom, zdravlje i biodiverzitet, navodi se u izveštaju Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija klimatskim promenama.
U izveštaju, ljudi se eksplicitno ne pozivaju da postanu vegetarijanci ili veganci, ali se traže velike promene u uzgajanju i ishrani da bi se smanjio uticaj rasta populacije i izmenjenog načina ishrane na već osiromašene kopnene i vodene resurse.
"Ne govorimo ljudima da prestanu da jedu meso. U pojedinim mestima, nemaju drugi izbor. Međutim, očigledno je da na zapadu jedemo previše mesa", kaže Pit Smit, naučnik sa Univerziteta u Aberdinu.
Biljna ishrana i meso i mlečni proizvodi proizvedeni na održiv način mogli bi da oslobode nekoliko miliona kvadratnih kilometara zemlje do 2050. godine i snačajno smanje emisiju ugljen dioksida, navodi se u izveštaju.
"Postoje određeni načini ishrane koji manje zagađuju sredinu i koriste manje zemljišta", kaže jedan od autora izveštaja, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu Džim Ski.
Od preindustrijskog doba, temperature na zemlji su porasle za 1.53 stepeni Celzijusa, dvostruko više od globalnih prosečnih temperatura od 0.87 stepeni, što je dovelo do većeg broja talasa vrućina, suša i obilnih kiša, kao i uništavanje zemlje.
Panel svetske organizacije takođe upozorava na veće poremećaje u lancima snabdevanja hranom zbog sve češćih ekstremnih vremenskih prilika koje su posledica klimatskih promena.
