Martin Nesirki, portparol Generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna preneo je u četvrtak uveče žaljenje generalnog sekretara UN-a zbog pesme izvedene povodom proslave pravoslavne Nove godine, koju je u sedištu UN-a u Njujorku organizovao predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić.
Komentar generalnog sekretara UN-a usledilo je nakon burnih reakcija, u kojim su porodice žrtava genocida u Srebrenici i organizacije bošnjačkih iseljenika iz BiH u SAD i Kanadi zatražile od Ban Ki Muna da sa internet stranice UN-a bude skinut "Marš na Drinu", koji je izveden na proslavi.
“Svesni smo das u neki ljudi bili uvređeni pesmom na koncertu održanom u ponedeljak u Generalnoj skupštini i iskreno žalimo zbog toga što su bili uvređeni pesmom, koja nije bila navedena u zvaničnom program. Generalni sekretar očigledno nije bio svestan o čemu je bila pesma ili o tome u koje je svrhe korištena u prošlosti”, preneo je portparol generalnog sekretara.
Istovremeno, iz Kabineta predsednika Generalne skupštine UN-a Vuka Jeremića saopšteno je, uz iskazano veliko “poštovanje prema svim žrtvama tragičnih ratova u bivšoj Jugoslaviji”, da je interpretacija pesme Marš na Drinu pogrešna.
“Marš nema Drinu je pesma koja zauzima centralno mesto u našem sećanju na odbranu slobode od agresora u Prvom svetskom ratu, tokom kojeg je Srbija izgubila oko jedne trećine muške populacije u mnogim bitkama na strani saveznika. Mi smo veoma ponosni na to i hteli smo to da podelimo sa svetom, uz jasnu poruku pomirenja za sadašnje i buduće generacije”, navodi se u saopštenju iz Jeremićevog kabineta koje je medijima prosledio njegov portparol Nikola Jovanović.
U Evropi, podseća se u saopštenju, postoji tradicija da se koncerti završe popularnim marševima, pretvorenim u poruku mira.
“Kao što je Radetski marš na koncertima u Beču, tako je bilo i sa Maršom na Drinu u Njujorku u ponedeljak”, zaključuje se u saopštenju iz Kabineta Vuka Jeremića.
Nasuprot pompeznim naslovima u većem delu domaćih medija poput „Marš na Drinu usred UN-a“ čule su se i kritike da je na proslavi pravoslavne Nove godine u organizaciji Vuka Jeremića, predsednika Generalne skupštine UN-a srpska kultura reprezentovana kao baštinik i najbolji čuvar sećanja na ratove, marševe, njihove godišnjice i umetničke obrade. Iako je Jeremić proslavu posvetio „onima koji sanjaju o svetskom miru, milijardama dobronamernih ljudi svih boja i veroispovesti“ mnogima u zemlji, a pre svega u regionu, upalo je u oči što je to učinio ratnom koračnicom „Marš na Drinu“.
Kamere su zabeležile Vuka Jeremića kako frenetično aplaudira sedeći pored generalnog sekretara UN-a Ban ki Muna dok je beogradski hor Viva vox, inače prema ocenama poznavaoca, sjajno izvodio pored svog redovnog repertoara i svetske hitove, poput "Imagine" Džona Lenona, "Mamma Mia" grupe "ABBA", srpske narodne pesme "Ajde Jano", "Tamo daleko", ali i vojnički „Marš na Drinu".
Šta je bilo sporno u načinu proslave i da li je “Maršu na Drinu” bilo mesto na predstavljanju Srbije u UN-u. Spoljno politički analitičar Vatroslav Vekarić kaže da je čitava predstava koju Jeremić pravi u Ujedinjenim nacijama usmerena na njegovu ličnu promociju.
“To mi se čini nekako arhaično, neuobičajeno i mislim da graniči sa dobrim ukusom. Ono što proizilazi iz cele te predstave je da su Ujedinjene nacije poslednje mesto gde treba da se ide na naglašenu afirmaciju nacionalnih simbola jedne članice s obzirom na osetljivost drugih. Sama pesma jeste simbol nacionalnih, istorijskih uspeha Srbije što samo po sebi ne mora da bude negativno i nešto nisam ubeđen zbog čega bi ta pesma mogla nekog posebno da pogodi. Ali, meni je čitava predstava bila neukusna”, ocenjuje Vekarić.
Kakav je učinak Jeremić postigao u promovisanju srpske kulture proslavom pravoslavne Nove godine, koju smo videli pitali smo režisera Lazara Stojanovića. On kaže da je to što Jeremić radi zapravo prevlačenje onoga što donosi uticaj koji nosi njegov položaj na interese onoga što on zamišlja da je dobro za Srbiju. Za Stojanovića su negativne reakcije očekivane, ali on ipak glavno reagovanje očekuje od Ujedinjenih nacija.
„Ja apsolutno ne vidim šta je dobro za Srbiju u tome što je on organizovao u UN-u jer mislim da je to jedna vrsta jeftinog reklamiranja nečeg što baš i nije neki veliki kulturni proizvod za reklamiranje. Mi srećom imamo dovoljno dobrih istoričara danas da ne bismo o tome kada je spevan taj ’Marš na Drinu’ učili od deseteračkih istoričara iz Akademije nauka i mislim da je to samo jedan deo generalnih propagandnih zloupotreba te naše navodno veoma slavne istorije i te naše navodno veoma bogate kulture koja je pratila ratove“, kaže Stojanović.
Koračnicu „Marš na Drinu“ komponovao je istaknuti kompozitor i dirigent Stanislav Binički na početku Prvog svetskog rata posle bitke na Ceru. Ova pesma, koja je tokom 90-ih zloupotrebljavana u ratnim sukobima, kao kada su srpske snage zauzimale Vukovar, u Ujedinjenim nacijama je najavljena kao pesma mira.
Sama pesma prešla je dugačak put. Od toga da je bila krajnje nepoželjna i prećutno zabranjena u periodu socijalističke Jugoslavije do toga da se našla na redovnom repertoaru mnogih javnih i privatnih okupljanja za vreme nacionalne euforije 90-ih. Neki istoričari kažu da je Tito voleo da sluša ovu pesmu i da se nalazila u njegovom ličnom džuboksu. „Marš na Drinu“ izveden je i na tradicionalnom Bečkom novogodišnjem koncertu 1987.
Paralelu zašto je mogao Herbert Von Karajan da diriguje Marš na Drinu u Bečkoj filharomniji na proslavi te Nove 1987., a ne simbolično i Vuk Jeremić u UN-u na dočeku Srpske nove godine 2013. izvlači pisac Saša Ilić, imajući u vidu odnos Srbije sa regionom i balast teške prošlosti.
“Nemam ništa protiv ‘Marša na Drinu’. I grupa Lajbah je izvodila ‘Marš na Drinu’ i Herbert Von Karajan je dirigovao ‘Marš na Drinu’. U Beču je to izvedeno, ali to ima potpuno drugačiji kontekst. Kada se u Beču to izvede s obzirom na traumatičnu prošlost koju imaju Srbija i Austrija to je nešto drugo. To je pokušaj prevladavanja teške prošlosti. Ja mislim da Vuk Jeremić sa ovakvim nastupom nije ni pomislio da bi tako nešto mogao da uradi i da recimo uzme neku pesmu iz država u regionu i da pokuša da napravi taj iskorak iz traumatične prošlosti. On to nije napravio, mislim da je u tome problem”, ocenjuje Ilić.
Inače, Vuk Jeremić je u Srpsku novu godinu ušao i tako što je na svom tviteru objavio fotografiju praseta na ražnju uz napomenu da to dokazuje kako su i predsednici Generalne skupštine UN - ljudi.
Jeremić je inače poznat po svojim, ponekad, i skandaloznim komentarima na ovoj društvenoj mreži gde se ne libi da uđe u oštru polemiku sa onima koji ga kritikuju. Tako da spoljno-politički analitičar Vatroslav Vekarić zaključuje da imajući u vidu i ranije neke „akrobacije i egzibicije koje Jeremić u Njujorku izvodi sve to skupa ne doprinosi popravljanju slike Srbije u svetu nego naprotiv“.
Komentar generalnog sekretara UN-a usledilo je nakon burnih reakcija, u kojim su porodice žrtava genocida u Srebrenici i organizacije bošnjačkih iseljenika iz BiH u SAD i Kanadi zatražile od Ban Ki Muna da sa internet stranice UN-a bude skinut "Marš na Drinu", koji je izveden na proslavi.
“Svesni smo das u neki ljudi bili uvređeni pesmom na koncertu održanom u ponedeljak u Generalnoj skupštini i iskreno žalimo zbog toga što su bili uvređeni pesmom, koja nije bila navedena u zvaničnom program. Generalni sekretar očigledno nije bio svestan o čemu je bila pesma ili o tome u koje je svrhe korištena u prošlosti”, preneo je portparol generalnog sekretara.
Istovremeno, iz Kabineta predsednika Generalne skupštine UN-a Vuka Jeremića saopšteno je, uz iskazano veliko “poštovanje prema svim žrtvama tragičnih ratova u bivšoj Jugoslaviji”, da je interpretacija pesme Marš na Drinu pogrešna.
“Marš nema Drinu je pesma koja zauzima centralno mesto u našem sećanju na odbranu slobode od agresora u Prvom svetskom ratu, tokom kojeg je Srbija izgubila oko jedne trećine muške populacije u mnogim bitkama na strani saveznika. Mi smo veoma ponosni na to i hteli smo to da podelimo sa svetom, uz jasnu poruku pomirenja za sadašnje i buduće generacije”, navodi se u saopštenju iz Jeremićevog kabineta koje je medijima prosledio njegov portparol Nikola Jovanović.
U Evropi, podseća se u saopštenju, postoji tradicija da se koncerti završe popularnim marševima, pretvorenim u poruku mira.
“Kao što je Radetski marš na koncertima u Beču, tako je bilo i sa Maršom na Drinu u Njujorku u ponedeljak”, zaključuje se u saopštenju iz Kabineta Vuka Jeremića.
Nasuprot pompeznim naslovima u većem delu domaćih medija poput „Marš na Drinu usred UN-a“ čule su se i kritike da je na proslavi pravoslavne Nove godine u organizaciji Vuka Jeremića, predsednika Generalne skupštine UN-a srpska kultura reprezentovana kao baštinik i najbolji čuvar sećanja na ratove, marševe, njihove godišnjice i umetničke obrade. Iako je Jeremić proslavu posvetio „onima koji sanjaju o svetskom miru, milijardama dobronamernih ljudi svih boja i veroispovesti“ mnogima u zemlji, a pre svega u regionu, upalo je u oči što je to učinio ratnom koračnicom „Marš na Drinu“.
Kamere su zabeležile Vuka Jeremića kako frenetično aplaudira sedeći pored generalnog sekretara UN-a Ban ki Muna dok je beogradski hor Viva vox, inače prema ocenama poznavaoca, sjajno izvodio pored svog redovnog repertoara i svetske hitove, poput "Imagine" Džona Lenona, "Mamma Mia" grupe "ABBA", srpske narodne pesme "Ajde Jano", "Tamo daleko", ali i vojnički „Marš na Drinu".
Šta je bilo sporno u načinu proslave i da li je “Maršu na Drinu” bilo mesto na predstavljanju Srbije u UN-u. Spoljno politički analitičar Vatroslav Vekarić kaže da je čitava predstava koju Jeremić pravi u Ujedinjenim nacijama usmerena na njegovu ličnu promociju.
“To mi se čini nekako arhaično, neuobičajeno i mislim da graniči sa dobrim ukusom. Ono što proizilazi iz cele te predstave je da su Ujedinjene nacije poslednje mesto gde treba da se ide na naglašenu afirmaciju nacionalnih simbola jedne članice s obzirom na osetljivost drugih. Sama pesma jeste simbol nacionalnih, istorijskih uspeha Srbije što samo po sebi ne mora da bude negativno i nešto nisam ubeđen zbog čega bi ta pesma mogla nekog posebno da pogodi. Ali, meni je čitava predstava bila neukusna”, ocenjuje Vekarić.
Kakav je učinak Jeremić postigao u promovisanju srpske kulture proslavom pravoslavne Nove godine, koju smo videli pitali smo režisera Lazara Stojanovića. On kaže da je to što Jeremić radi zapravo prevlačenje onoga što donosi uticaj koji nosi njegov položaj na interese onoga što on zamišlja da je dobro za Srbiju. Za Stojanovića su negativne reakcije očekivane, ali on ipak glavno reagovanje očekuje od Ujedinjenih nacija.
„Ja apsolutno ne vidim šta je dobro za Srbiju u tome što je on organizovao u UN-u jer mislim da je to jedna vrsta jeftinog reklamiranja nečeg što baš i nije neki veliki kulturni proizvod za reklamiranje. Mi srećom imamo dovoljno dobrih istoričara danas da ne bismo o tome kada je spevan taj ’Marš na Drinu’ učili od deseteračkih istoričara iz Akademije nauka i mislim da je to samo jedan deo generalnih propagandnih zloupotreba te naše navodno veoma slavne istorije i te naše navodno veoma bogate kulture koja je pratila ratove“, kaže Stojanović.
Koračnicu „Marš na Drinu“ komponovao je istaknuti kompozitor i dirigent Stanislav Binički na početku Prvog svetskog rata posle bitke na Ceru. Ova pesma, koja je tokom 90-ih zloupotrebljavana u ratnim sukobima, kao kada su srpske snage zauzimale Vukovar, u Ujedinjenim nacijama je najavljena kao pesma mira.
Sama pesma prešla je dugačak put. Od toga da je bila krajnje nepoželjna i prećutno zabranjena u periodu socijalističke Jugoslavije do toga da se našla na redovnom repertoaru mnogih javnih i privatnih okupljanja za vreme nacionalne euforije 90-ih. Neki istoričari kažu da je Tito voleo da sluša ovu pesmu i da se nalazila u njegovom ličnom džuboksu. „Marš na Drinu“ izveden je i na tradicionalnom Bečkom novogodišnjem koncertu 1987.
Paralelu zašto je mogao Herbert Von Karajan da diriguje Marš na Drinu u Bečkoj filharomniji na proslavi te Nove 1987., a ne simbolično i Vuk Jeremić u UN-u na dočeku Srpske nove godine 2013. izvlači pisac Saša Ilić, imajući u vidu odnos Srbije sa regionom i balast teške prošlosti.
“Nemam ništa protiv ‘Marša na Drinu’. I grupa Lajbah je izvodila ‘Marš na Drinu’ i Herbert Von Karajan je dirigovao ‘Marš na Drinu’. U Beču je to izvedeno, ali to ima potpuno drugačiji kontekst. Kada se u Beču to izvede s obzirom na traumatičnu prošlost koju imaju Srbija i Austrija to je nešto drugo. To je pokušaj prevladavanja teške prošlosti. Ja mislim da Vuk Jeremić sa ovakvim nastupom nije ni pomislio da bi tako nešto mogao da uradi i da recimo uzme neku pesmu iz država u regionu i da pokuša da napravi taj iskorak iz traumatične prošlosti. On to nije napravio, mislim da je u tome problem”, ocenjuje Ilić.
Inače, Vuk Jeremić je u Srpsku novu godinu ušao i tako što je na svom tviteru objavio fotografiju praseta na ražnju uz napomenu da to dokazuje kako su i predsednici Generalne skupštine UN - ljudi.
Jeremić je inače poznat po svojim, ponekad, i skandaloznim komentarima na ovoj društvenoj mreži gde se ne libi da uđe u oštru polemiku sa onima koji ga kritikuju. Tako da spoljno-politički analitičar Vatroslav Vekarić zaključuje da imajući u vidu i ranije neke „akrobacije i egzibicije koje Jeremić u Njujorku izvodi sve to skupa ne doprinosi popravljanju slike Srbije u svetu nego naprotiv“.
| Preuzeto od "RSE" |