Broj obolelih od koronavirusa u svetu prešao je 24 miliona, sa preko 827.000 preminulih. UNICEF je objavio da skoro trećina đaka u svetu nema mogućnosti da uči na daljinu.
Od milijardu i po dece koja ne idu na nastavu u školama, 463 miliona nema potrebnu opremu ili pristup da nastavi školovanje preko televizije, radija ili interneta.
UNICEF upozorava da skoro polovina dece, preciznije 49 odsto u Podsaharskoj Africi nema mogućnost bilo koje vrste učenja na daljinu, u zapadnoj i centralnoj Africi 48 odsto, u severnoj i na Bliskom istoku 40 odsto. Više od 200 miliona dece u južnoj i istočnoj Aziji i pacifičkom regionu ne može da nastavi učenje kod kuće.
"Broj dece čije je školovanje u potpunosti prekinuto mesecima je znak za uzbunu u celo svetu. Posledice će se osećati u privredi i društvu u narednim decenijama", upozorila je izvršna direktorka UNICEF Henrijeta Fore.
Otvaranje škola u Evropi
Evropski lideri političke levice, desnice i centra neobično su ujedinjeni u stavu da je deci bolje na školskoj nastavi u učionocama, uprkos pandemiji.
Francuski premijer obećao je da će učiniti sve da se ljudi vrate na posao, a deca u škole. Britanski premijer Boris Džonson nazvao je otvaranje škola "moralnom obavezom", a njegova vlada zapretila je kaznama roditeljima koji nameravaju da ostave decu kod kod kuće. Ministar zdravlja Italije zatvorio je noćne klubove ovog meseca, sa samo jednim ciljem, da se škole otvore u septembru potpuno bezbedno.
Mnoge evropske škole otvorene su na kraju polugodišta i već pripremale časove za jesen. Među osnovnim uslovima za nastavu su mesta za pranje ruku, jednosmerni hodnici, izmenjeni termini za početak nastave i za obroke. U nekim mestima dele se besplatni računari za slučaj ponovnog zatvaranja škola i ekonomije. Mnoge države zahtevaju da se nose maske u školama, ali se pravila razlikuju o tome gde su maske obavezne i za koji uzrast.
Većina od 11 miliona đaka u Britaniji nije videla učionicu od marta, te je otvaranje škola jedno od najvažnijih političkih pitanja. U Britaniji je 41, 5 hiljada ljudi preminulo od posledica koronavirusa, što je najveći broj žrtava u Evropi, a Džonsonova vlada je na meti kritika zbog načina na koji se bori protiv pandemije.
Zdravstveni stručnjaci kažu da rizik otvaranja škola zavisi i od toga koliko ima slučajeva zaraze u mestima gde su škole, kao i koje se mere zaštite spovode.
Neki dokazi pokazuju da mala deca ne prenose lako virus, dok starija od 10 godina prenose isto kao i odrasli. Međutim, eksperti traže još dokaza za to, jer i pored toga što se deca teže zaraze od odraslih, bilo je nekoliko smrtnih i teških slučajeva oboljevanja.
U Španiji se takođe razmatra otvaranje škola 4. septembra i pored mogućeg novog talasa zaraze. Postoji namera da se angažuje još 11 hiljada nastavnika, da se naprave privremene učionice u školskim dvorištima sa više prostora i da se prave grupe učenika koji mogu da sede zajedno, ali da se ne mešaju sa ostalima.
Prosvetni sindikati kritikuju smanjenje fondova i pozivaju na štrajkove sledeće nedelje.
Italija, prvo žarište zaraze u Evropi, uposliće privremeno još 40 hiljada nastavnika i naručiće dodatne školske stolove, ali to sve neće stići pre oktobra.
Mnogi roditelji i nastavnici još ne znaju kako će to izgledati kada se otvore škole 14. septembra. Pitaju se kako prepune škole mogu da osiguraju da će među đacima biti metar odstojanja i da će postojati odeljenja sa manje đaka.
Nemačka može da bude i upozorenje i primer za svoje susede. U najmanje 41 od 825 škola u Berlinu u kojima je nastavljena nastava, prijavljeni su slučajevi zaraze i hiljade učenika je u karantinu širom zemlje. Nemačka je odlučna da ne zatvara škole, tako da neki učenici idu na nastavu, a neki u karantin.
