Američki Vrhovni sud razmatra slučaj u kojem su sučeljena pitanja zapošljavanja i slobode veroispovesti, koji će verovatno imati značajne implikacije širom zemlje.
U četvrtak su pred Vrhovnim sudom izneti argumenti u sporu po privatnoj tužbi jedne muslimanke da je bila diskriminisana 2008. pošto nije dobila posao prodavačice u radnji poznate firme Aberkrombi i Fič zato što je nosila hidžab.
Menadžeri te radnje su odlučili da ta, u to vreme sedamnestogodišnja devojka, nije ispunjavala zahteve firme u pogledu „izgleda i stila“.
„Sud je očigledno imao razumevanja za njenu dilemu. Ona nije mogla da skine maramu radi intervjua za posao, a da pri tom ostane dosledna svojim uverenjima, dok je Aberkrombi odbio da je uposli jer je bila predana svojim verskim ubedjenjima. Sada oni pokušavaju da tvrde da nisu znali da je ona religiozna. Medjutim, zaposleni ne bi trebalo da nose znak na kojem piše 'ja sam religiozan' pošto su zaštićeni zakonima o gradjanskim pravima.“ kaže Erik Bakster iz Beketovog fonda za verske slobode.
Nakon tužbe za diskriminaciju, porota je tužiteljki Samanti Elauf dodelila odštetu od 20.000 dolara. Medjutim, apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu, zaključivši da kompanija Aberkrombi i Fič nije dužna da plati odštetu, jer ona nikada nije tražila poseban tretman na osnovu svoje vere.
Predstavnica Američke komisije za jednakost u zapošljavanju, Kristin Nazer, pročitala je saopštenje Samante Elauf.
„Nisam ustala samo u svoje ime, već i u ime svih ljudi koji žele da poštuju svoju veru dok su na poslu. A to ne bi trebalo da me spreči da dobijem posao.“
Aberkrombi i Fič navodi da sada zaposlenima pruža poseban tretman na osnovu vere, što ženama omogućava da nose hidžab.
Vrhovni sud će odlučiti do juna ove godine da li kandidati za zapošljavanje, koji imaju specijalne zahteve na osnovu svoje vere, moraju da traže poseban tretman ili su kompanije dužne da vode računa o tome.