Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, Amerikanci jedu više mesa od bilo koga na svetu. Ipak, američka ljubavna veza sa hamburgerima se možda polako hladi, isto kao što se povećava svetski apetit za životinjske proizvode.
Vreme ručka u „Džus džoint kafeu“ (Juice Joint Caffe) u centru Vašingtona. Džo Jonan je ljubitelj njihovih zdravih supa. Jonan je sertifikovani sudija za roštilj. Ali njegov odnos prema mesu na roštilju se odskora pretvorio iz strasti u platonsku ljubav.
„Mislim da meso može da bude divno. Može da bude ukusno. Jedino što ja neću da ga jedem.“
To je značajno, jer je Jonan nagrađivani urednik rubrike za hranu u listu „Vašington post“, jednom od najvećih i najuticajnijih dnevnika u zemlji. On objašnjava da je nedavno postao vegetarijanac – delimično iz zdravstvenih razloga, a delimično zbog prevelikih zahteva posla. Kolumna u kojoj je on objasnio svoju odluku, naišla je na pretežno pozitivna reagovanja i to, kako kaže, ne samo vegetarijanaca.
„Dobio sam mnogo i-mejl poruka u kojima ljudi pišu da nisu vegetarijanci, ali da se trude da to kod kuće budu što više.“
Mnogi danas isprobavaju više vegetarijanski život. Podaci američke vlade pokazuju da se potrošnja mesa po osobi smanjila za 6 odsto u periodu od 2006. do 2010, što je prvi tako veliki pad posle više decenija.
Razlog je bar delimično ekonomski: usled skoka cena i problema u ekonomiji Sjedinjenih Država, meso je manje pristupačno. Ali postoji i generacijski razlog, kaže istraživač životne sredine Lester Braun, iz Instituta za planetarnu strategiju.
„Mlad svet danas jednostavno više nije toliko okrenut mesu i krompiru, kao što su to bili prethodni naraštaji.“
Jedan od razloga je zdravlje. Mnoga istraživanja dovode u vezu veliku potrošnju crvenog mesa sa rizikom od srčanog napada, moždanog udara i raka. I restorani se prilagođavaju sa jelima bez mesa. Kuvar Kristofer Roberson iz restorana „Nadž“ u Vašingtonu, podstiče ljude da jedu vegetarijansku hranu najmanje jednom nedeljno – na „bezmesni ponedeljak“.
„Ljudi kažu da ne veruju mršavom kuvaru. A ja im kažem da ne veruju debelom. On će to da napravi i od vas.“
Dok bezmesna jela dobijaju zamah u Sjedinjenim Državama, potražnja za mesom u ekonomijama u usponu se povećava sa sve većim napretkom, kaže Lester Braun.
„U drugim delovima sveta u razvoju, potrošnja mesa se vrlo brzo povećava. Tipičan priomer je Brazil, naročito u pogledu potrošnje govedine, ali takođe i svinjskog mesa. I u Kini u nekoliko proteklih decenija vidimo ogroman porast potrošnje mesa.“
A ishrana tih domaćih životinja odnosi veliku količinu žitarica i vode, što predstavlja ozbiljnu opasnost za životnu sredinu, kaže Braun.
„Kada bi se ceo svet približio američkom nivou potrošnje žitarica, svakako bi nam trebale dve planete veličine Zemlje, a sada možda čak i tri.“
Prema tome, bez obzira što je hamburger i dalje kralj roštilja, vegetarijanski burgeri imaju rezervisano mesto za sutrašnjim stolom.
Vreme ručka u „Džus džoint kafeu“ (Juice Joint Caffe) u centru Vašingtona. Džo Jonan je ljubitelj njihovih zdravih supa. Jonan je sertifikovani sudija za roštilj. Ali njegov odnos prema mesu na roštilju se odskora pretvorio iz strasti u platonsku ljubav.
„Mislim da meso može da bude divno. Može da bude ukusno. Jedino što ja neću da ga jedem.“
To je značajno, jer je Jonan nagrađivani urednik rubrike za hranu u listu „Vašington post“, jednom od najvećih i najuticajnijih dnevnika u zemlji. On objašnjava da je nedavno postao vegetarijanac – delimično iz zdravstvenih razloga, a delimično zbog prevelikih zahteva posla. Kolumna u kojoj je on objasnio svoju odluku, naišla je na pretežno pozitivna reagovanja i to, kako kaže, ne samo vegetarijanaca.
„Dobio sam mnogo i-mejl poruka u kojima ljudi pišu da nisu vegetarijanci, ali da se trude da to kod kuće budu što više.“
Mnogi danas isprobavaju više vegetarijanski život. Podaci američke vlade pokazuju da se potrošnja mesa po osobi smanjila za 6 odsto u periodu od 2006. do 2010, što je prvi tako veliki pad posle više decenija.
Razlog je bar delimično ekonomski: usled skoka cena i problema u ekonomiji Sjedinjenih Država, meso je manje pristupačno. Ali postoji i generacijski razlog, kaže istraživač životne sredine Lester Braun, iz Instituta za planetarnu strategiju.
„Mlad svet danas jednostavno više nije toliko okrenut mesu i krompiru, kao što su to bili prethodni naraštaji.“
Jedan od razloga je zdravlje. Mnoga istraživanja dovode u vezu veliku potrošnju crvenog mesa sa rizikom od srčanog napada, moždanog udara i raka. I restorani se prilagođavaju sa jelima bez mesa. Kuvar Kristofer Roberson iz restorana „Nadž“ u Vašingtonu, podstiče ljude da jedu vegetarijansku hranu najmanje jednom nedeljno – na „bezmesni ponedeljak“.
„Ljudi kažu da ne veruju mršavom kuvaru. A ja im kažem da ne veruju debelom. On će to da napravi i od vas.“
Dok bezmesna jela dobijaju zamah u Sjedinjenim Državama, potražnja za mesom u ekonomijama u usponu se povećava sa sve većim napretkom, kaže Lester Braun.
„U drugim delovima sveta u razvoju, potrošnja mesa se vrlo brzo povećava. Tipičan priomer je Brazil, naročito u pogledu potrošnje govedine, ali takođe i svinjskog mesa. I u Kini u nekoliko proteklih decenija vidimo ogroman porast potrošnje mesa.“
A ishrana tih domaćih životinja odnosi veliku količinu žitarica i vode, što predstavlja ozbiljnu opasnost za životnu sredinu, kaže Braun.
„Kada bi se ceo svet približio američkom nivou potrošnje žitarica, svakako bi nam trebale dve planete veličine Zemlje, a sada možda čak i tri.“
Prema tome, bez obzira što je hamburger i dalje kralj roštilja, vegetarijanski burgeri imaju rezervisano mesto za sutrašnjim stolom.