Džordž Herbert Voker Buš, 41. predsednik Sjedinjenih Država, nedavno se vratio kući posle dvomesečnog oporavka u bolnici. On, kao i njegov sin i drugi američki predsednici, posle odlaska sa dužnosti, razmišlja o životu posle predsednikovanja.
Bivši predsednik Džordž Buš, posle odlaska iz Bele kuće, 2009, u velikoj meri se povukao iz javnog života. Ipak, prošle godine je radio sa dobrovoljcima u Zambiji na obnovi klinike specijalizovane za tretiranje raka grlića materice. Poput drugih bivših predsednika, on koristi svoju slavu da skrene pažnju na određene probleme, ali ističe da više voli da ne skreće pažnju na svoj rad.
„Nadam se da ne vidite mnogo toga, jer ne volim da budem u vestima. Drugim rečima, tiho služenje je najbolja vrsta službe.“
Ali bivši predsednici imaju sposobnost da podstaknu pažnju javnosti i dobru volju. Predsednik Barak Obama je 2010. odredio Buša i bivšeg predsednika Bila Klintona, da predvode prikupljanje pomoći za žrtve zemljotresa u Haitiju.
„U ime američkog naroda, želim obojici da se zahvalim što ste se vratili na posao i što vodite ovu hitnu misiju.“
Muškarci koji su svojevremeno bili na čelu nacije, mogu da se nadju u situaciji bez jasno definisane uloge, kaže predsednički istoričar Ričard Norton Smit.
„Ako ste bili predsednik, znate koliko bi mogla da bude ograničena uloga bivšeg predsednika u bilo kakvom institucionalnom smislu.“
Bil Klinton i bivši predsednik Džordž Herbert Voker Buš, posle razornog cunamija 2004, posetili su Indoneziju, a prikupljali su novac i podizali svest javnosti i kada je uragan Katrina opustošio južne delove Sjedinjenih Država 2005. Bil Klinton je ostao u očima javnosti i posle odlaska iz Bele kuće, vršeći pritisak na Severnu Koreju da oslobodi američke zatvorenike, vodeći kampanju za suprugu Hilari Klinton kada se 2008. kandidovala za predsednika i naravno osnivajući Klintonovu globalnu inicijativu.
„Klintonova globalna inicijativa je osnovana da bi se u malim zalogajima bavila velikim globalnim izazovima.“
Medjutim, Buš Stariji nije bio mnogo zainteresovan za takvu vrstu javnog posla i opredelio se za lične ciljeve, kaže direktor Predsedničke biblioteke „Lindon Bejns Džonson“, Mark Apdegrouv, koji ja sa Glasom Amerike razgovarao putem skajpa.
„To je relativno pasivni postpredsednički period. Naravno, njegovo najbitnije poglavlje posle predsednikovanja je bilo kada je postao otac predsednika Sjedinjenih Država.“
Istoričari kažu da je život bivših predsednika evoluirao. Pre 1958, bivši predsednici nisu dobijali penzije, da se ne pominju kancelarije, osoblje i druge povlastice. Ali danas moderna tehnologija povezuje predsednike sa javnošću, kaže istoričar Smit.
„Pošto je predsednikovanje deo 24-očasovnog novinskog ciklusa, predsednici su nam postali deo života, više od bilo koga, sem članova najbliže porodice.“
Bivši predsednici mogu da se posvete izabranim ciljevima, kaže Apdegrouv, autor brojnih knjiga o predsednicima.
„Mislim da postpredsedničke aktivnosti naših bivših predsednika na mnogo više načina odražavaju njihov karakter, nego godine na položaju, koje su po svojoj prirodi ograničenijeg obima.“
Rad bivšeg predsednika Džimija Kartera je često usredsređen na ljudska prava i unapređenje demokratije, uključujući posmatranje izbora. On kaže da se njegovi životni interesi nisu promenili kada je završio mandat 1981.
„Rekao bih i mislim da bi se i moja supruga saglasila, da je period od kako smo otišli iz Bele kuće bio najuzbudljiviji, najproduktivniji, avanturistički, nepredvidiv i pun zadovoljstva.“
Očigledno je da „penzija“ poprima drugačije značenje - ako ste bivši predsednik Sjedinjenih Država.
Bivši predsednik Džordž Buš, posle odlaska iz Bele kuće, 2009, u velikoj meri se povukao iz javnog života. Ipak, prošle godine je radio sa dobrovoljcima u Zambiji na obnovi klinike specijalizovane za tretiranje raka grlića materice. Poput drugih bivših predsednika, on koristi svoju slavu da skrene pažnju na određene probleme, ali ističe da više voli da ne skreće pažnju na svoj rad.
„Nadam se da ne vidite mnogo toga, jer ne volim da budem u vestima. Drugim rečima, tiho služenje je najbolja vrsta službe.“
Ali bivši predsednici imaju sposobnost da podstaknu pažnju javnosti i dobru volju. Predsednik Barak Obama je 2010. odredio Buša i bivšeg predsednika Bila Klintona, da predvode prikupljanje pomoći za žrtve zemljotresa u Haitiju.
„U ime američkog naroda, želim obojici da se zahvalim što ste se vratili na posao i što vodite ovu hitnu misiju.“
Muškarci koji su svojevremeno bili na čelu nacije, mogu da se nadju u situaciji bez jasno definisane uloge, kaže predsednički istoričar Ričard Norton Smit.
„Ako ste bili predsednik, znate koliko bi mogla da bude ograničena uloga bivšeg predsednika u bilo kakvom institucionalnom smislu.“
Bil Klinton i bivši predsednik Džordž Herbert Voker Buš, posle razornog cunamija 2004, posetili su Indoneziju, a prikupljali su novac i podizali svest javnosti i kada je uragan Katrina opustošio južne delove Sjedinjenih Država 2005. Bil Klinton je ostao u očima javnosti i posle odlaska iz Bele kuće, vršeći pritisak na Severnu Koreju da oslobodi američke zatvorenike, vodeći kampanju za suprugu Hilari Klinton kada se 2008. kandidovala za predsednika i naravno osnivajući Klintonovu globalnu inicijativu.
„Klintonova globalna inicijativa je osnovana da bi se u malim zalogajima bavila velikim globalnim izazovima.“
Medjutim, Buš Stariji nije bio mnogo zainteresovan za takvu vrstu javnog posla i opredelio se za lične ciljeve, kaže direktor Predsedničke biblioteke „Lindon Bejns Džonson“, Mark Apdegrouv, koji ja sa Glasom Amerike razgovarao putem skajpa.
„To je relativno pasivni postpredsednički period. Naravno, njegovo najbitnije poglavlje posle predsednikovanja je bilo kada je postao otac predsednika Sjedinjenih Država.“
Istoričari kažu da je život bivših predsednika evoluirao. Pre 1958, bivši predsednici nisu dobijali penzije, da se ne pominju kancelarije, osoblje i druge povlastice. Ali danas moderna tehnologija povezuje predsednike sa javnošću, kaže istoričar Smit.
„Pošto je predsednikovanje deo 24-očasovnog novinskog ciklusa, predsednici su nam postali deo života, više od bilo koga, sem članova najbliže porodice.“
Bivši predsednici mogu da se posvete izabranim ciljevima, kaže Apdegrouv, autor brojnih knjiga o predsednicima.
„Mislim da postpredsedničke aktivnosti naših bivših predsednika na mnogo više načina odražavaju njihov karakter, nego godine na položaju, koje su po svojoj prirodi ograničenijeg obima.“
Rad bivšeg predsednika Džimija Kartera je često usredsređen na ljudska prava i unapređenje demokratije, uključujući posmatranje izbora. On kaže da se njegovi životni interesi nisu promenili kada je završio mandat 1981.
„Rekao bih i mislim da bi se i moja supruga saglasila, da je period od kako smo otišli iz Bele kuće bio najuzbudljiviji, najproduktivniji, avanturistički, nepredvidiv i pun zadovoljstva.“
Očigledno je da „penzija“ poprima drugačije značenje - ako ste bivši predsednik Sjedinjenih Država.