Srbija neće moći da otvori Poglavlje 31 koje se bavi bezbednošću i spoljnom politikom, pa ni da postane članica Evropske unije, ukoliko ne usaglasi svoju politiku sa Briselom, pri čemu je uvođenje sankcija Rusiji, oko kojih je EU jedinstvena, jedna od vrlo važnih stavki, rečeno je u uvodnim izlaganjima na konferenciji "Zajednička spoljna i bezbednosna politika i njen uticaj na proces pristupanja EU", koja je održana u Beogradu u organizaciji ISAC fonda.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da razume da je to usaglašavanje za Srbiju škakljivo pitanje. "Da pomenem slona u sobi - reč je o uvođenju sankcija Rusiji", rekao je on.
"Živimo u svetu velike konkurencije između velikih sila - Sjedinjenih Država, Kine, Rusije. EU nema drugog izbora nego da se nosi sa tim velikim izazovima", rekao je Šib dodajući da je jedini način za zemlje EU da imaju uticaj u svetskim vodama - da nastupaju zajedno.
Nastavio je da zemlje kandidati treba da konstantno usklađuju svoju politiku sa deklaracijama i spoljnopolitičkim potezima EU, što se odnosi i na sankcije i restriktivne mere. Teško je zamisliti da će u Evropskom savetu biti postignuta saglasnost o otvaranju Poglavlja 31, ukoliko se usaglašenost ne poveća, rekao je ambasador i poručio da je potrebno izvršiti reviziju nacionalne obrambene i soljnopolitičke strategije, kako bi se ovi glavni principi zakonski regulisali.
"Srbija je opisana kao umereno pripremljenja za Poglavlje 31, a mnoge zemlje zabrinute su zato što se ta usaglašenost ne povećava", rekao je Šib. EU je, međutim, zahvalna Srbiji zbog usklađene politike po pitanju migracija, borbe protiv terorizma i učešću vojnika i civila u mirovnim mislijama EU.
VIDEO Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU:
Šefica pregovačkog tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević rekla je da je usaglašenost spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom trenutno na oko 54 odsto a da ona do momenta pristupanja EU mora biti potpuna. "To vrlo dobro razumemo kao obavezu", rekla je Miščević.
Rekla je da je problem i to što Srbija još uvek čeka na izveštaj o skriningu za Poglavlje 31, jer je bez njega nemoguće formirati pregovaračku poziciju, ali da se dok traje čekanje puno radi na elementima za to poglavlje.
Miščević je kazala da Srbija, kao država koja je prihvatila vojnu neutralnost, puno akcenta stavlja na saradnju sa bezbednosnim strukturama EU. Ta saradnja nije samo na nivou "vojnik sa puškom", već i saradnja civilnih struktura.
"Mi smo definitivno država Zapadnog Balkana koja ima najbolje učešće u misijama koje vodi EU. Pozvani smo u četiri misije i učestvovaćemo u četiri misije, a imamo i svog posmatrača u sedištu misija EU", kazala je Miščević.
Kada je reč o učešću u misijama Ujedinjenih nacija, Srbija je na visokom 10. mestu u Evropi po brolju ljudi iz MUP-a i Vojske Srbije u tim misijama, pri čemu 12 odsto čine žene. "Za status kandidata upravo je uključivanje u misije bila važna potvrda da delimo evropske vrednosti", zaključila je Tanja Miščević.
Podsetila je na sve segmente učešća Srbije u bezbednosnim projektima i politikama EU - od učešća u koaliciji za borbu protiv terorizma, kažnjavanja boraca koji su se borili na stranim ratištima, do toga da je Srbija deo regionalnih i širih aranžmana. Od 2016, Srbija je deo borbenih grupa EU koje postaju operativne od 2020, rekla je Mišćević i podsetila i na to da je u Srbiji održana NATO vežba o reagovanju u vanrednim situacijama.