Svetska zdravstvena organizacija (SZO) apeluje na roditelje da zaštite svoju decu od smrtonosnih i drugih opakih bolest, tako što će voditi računa da redovno primaju vakcine. SZO trenutno obeležava Svetsku nedelju imunizacije, koja traje do 30. aprila. Novinarka Glasa Amerike Kerol Pirson izveštava o tome koliko su vakcine bezbedne i kontroverzi koja ih prati.
Dragocene kapi, koje spasavaju život. Toliko mnogo dece u Indiji primilo je vakcinu protiv dečije paralize, da je ta bolest u toj zemlji danas iskorenjena. Međunarodni napori da se se dečija paraliza eliminiše doveli su do toga da ta opaka bolest gotovo više i da ne postoji nigde u svetu. Kada konačno bude iskorenjena, niko nikada više neće dobiti paralizu ili umreti zbog te bolesti.
Alijansa GAVI je jedna od organizacija koja doprema vakcine koje sapsavaju život deci u zemljama u razvoju. Organizacijom rukovodi dr Set Berkli.
"Od kada smo počeli, vakcinisali smo više od 440 miliona dece i sprečili više od šest miliona smrtnih slučajeva. Izazov koji je i dalje pred nama je to što još postoji oko 22 miliona dece koja nisu odgovarajuće vakcinisana".
Među ta 22 miliona je i jedna petina beba. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da vakcinacija godišnje sprečava između dva i tri miliona smrtnih slučajeva od dečijih bolesti i dve vrste raka. Ove godine, SZO ohrabruje ljude širom sveta da se pobrinu da su vakcine u porodici obnovljene i važeće.
I dok mnogi roditelji u zemljama u razvoju žele da se njihova deca vakcinišu, u zapadnim zemljama je sve više onih koji se odlučuju da to ne urade.
Stiv i Viktorija Kariko su jedni od njih.
"Rekli smo im odmah da ne želimo da ih vakcinišemo".
Kao i većina drugih roditelja koji ne žele da vakcinišu svoju decu, oni su zabrinuti zbog mogućih neželjenih efekata.
U Nacionalnim institutima za zdravlje, dr Entoni Fauči kaže da je uspeh vakcina u zemljama u razvoju ujedno izazvao njihovu propast.
"Pre mnogo godina, kada je širom sveta bilo mnogo dece, u razvijenim i zemljama u razvoju, koja su se razboljevala i umirala ili bivala osakaćena zbog bolesti kao što su dečija paraliza, male boginje, zauške, rubeole, meningitis, vakcinancija je bila toliko uspešna u smanjivanju broja obolelih, da ljudi sada, kada pomisle na vakcine, misle na nešto što se dešava vrlo retko, na moguće negativne posledice imunizacije, i izbegavaju vakcinaciju, misleći da su vakcine problem, a one u stvari sprečavaju vrlo ozbiljne bolesti".
Novac koji se troši na vakcinaciju ujedno znači da će se manje novca trošiti na lečenje bolesti i invaliditeta.
"Vakcine su među najefikasnijim i najpristupačnijim intervencijama koje postoje".
Dr Berkli dodaje da neki roditelji brinu da bi vakcina mogla da se pokvari ukoliko nije pravilno čuvana u frižideru. Međutim, kako kaže – posledica toga mogla bi da buide da vakcina ne deluje, ali i u tom slučaju, nije verovatno da vakcina može nekome da naškodi.
Dragocene kapi, koje spasavaju život. Toliko mnogo dece u Indiji primilo je vakcinu protiv dečije paralize, da je ta bolest u toj zemlji danas iskorenjena. Međunarodni napori da se se dečija paraliza eliminiše doveli su do toga da ta opaka bolest gotovo više i da ne postoji nigde u svetu. Kada konačno bude iskorenjena, niko nikada više neće dobiti paralizu ili umreti zbog te bolesti.
Alijansa GAVI je jedna od organizacija koja doprema vakcine koje sapsavaju život deci u zemljama u razvoju. Organizacijom rukovodi dr Set Berkli.
"Od kada smo počeli, vakcinisali smo više od 440 miliona dece i sprečili više od šest miliona smrtnih slučajeva. Izazov koji je i dalje pred nama je to što još postoji oko 22 miliona dece koja nisu odgovarajuće vakcinisana".
Među ta 22 miliona je i jedna petina beba. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da vakcinacija godišnje sprečava između dva i tri miliona smrtnih slučajeva od dečijih bolesti i dve vrste raka. Ove godine, SZO ohrabruje ljude širom sveta da se pobrinu da su vakcine u porodici obnovljene i važeće.
I dok mnogi roditelji u zemljama u razvoju žele da se njihova deca vakcinišu, u zapadnim zemljama je sve više onih koji se odlučuju da to ne urade.
Stiv i Viktorija Kariko su jedni od njih.
"Rekli smo im odmah da ne želimo da ih vakcinišemo".
Kao i većina drugih roditelja koji ne žele da vakcinišu svoju decu, oni su zabrinuti zbog mogućih neželjenih efekata.
U Nacionalnim institutima za zdravlje, dr Entoni Fauči kaže da je uspeh vakcina u zemljama u razvoju ujedno izazvao njihovu propast.
"Pre mnogo godina, kada je širom sveta bilo mnogo dece, u razvijenim i zemljama u razvoju, koja su se razboljevala i umirala ili bivala osakaćena zbog bolesti kao što su dečija paraliza, male boginje, zauške, rubeole, meningitis, vakcinancija je bila toliko uspešna u smanjivanju broja obolelih, da ljudi sada, kada pomisle na vakcine, misle na nešto što se dešava vrlo retko, na moguće negativne posledice imunizacije, i izbegavaju vakcinaciju, misleći da su vakcine problem, a one u stvari sprečavaju vrlo ozbiljne bolesti".
Novac koji se troši na vakcinaciju ujedno znači da će se manje novca trošiti na lečenje bolesti i invaliditeta.
"Vakcine su među najefikasnijim i najpristupačnijim intervencijama koje postoje".
Dr Berkli dodaje da neki roditelji brinu da bi vakcina mogla da se pokvari ukoliko nije pravilno čuvana u frižideru. Međutim, kako kaže – posledica toga mogla bi da buide da vakcina ne deluje, ali i u tom slučaju, nije verovatno da vakcina može nekome da naškodi.