Pismo grupe američkih kongresmena predsedniku SAD Džozefu Bajdenu u kojem traže da razmotri uvođenje sankcija za destabilizaciju Balkana i optužuju srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je omogućio korupciju i vrši pritisak na medije, u velikoj meri je uzburkalo strasti u Srbiji, pre svega u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.
Prema mišljenju karijernog diplomate Zorana Milivojevića samom pismu ne treba pridavati preveliki značaj, jer se takvi dokumenti - kako kaže - periodično pojavljuju i treba ga posmatrati kao pokušaj da se aktuelizuje kosovsko pitanje. Druga stvar je sam domet sankcija, kaže Milivojević:
“Sankcije treba da budu krajnje sredstvo i na neki način ne mislim da bi prioritet u američkoj politici trebalo da budu sankcije. Sankcije treba da budu meko krajnje sredstvo u situaciji ako je zaista američka strana zaista nečim ugrožena. Ali koliko ja mogu da kažem - poslednja stvar koja Srbiji može da odgovara to je bilo koja vrsta sukoba, bilo koja vrsta radikalizacije na ovim prostorima, bilo šta što bi moglo da ugrozi nekakav normalan razvoj”.
Kako smatra spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić radi se o pojačanom pritisku na Srbiju, a samo pismo je, prema njegovom mišljenju, oštrije nego što su zvanični stavovi Bele kuće. O samim sankcijama koje predlažu kongresmeni - Jakšić postavlja pitanje njihove efikasnosti:
“Deo o sankcijama lično mislim da je manje važan jer efikasnost sankcija ne samo u slučaju Srbije i ne samo u ovom trenutku, pokazalo se u mnogim situacijama da nisu dovoljne. U krajnjoj liniji pogledajte Milorada Dodika, koji je na crnoj listi Stejt departmenta i te sankcije mu ništa ne smetaju da nastavlja da sa svojim secesionizmom pokušava da ruši BiH. Tako da mi se čini da je mnogo važniji onaj drugi deo da se upozorava na destabilizujuću ulogu Srbije u čitavom regionu i onaj deo koji pripada medijima. To su neke poluge koje bi mogle da donesu efikasnije pritiske na Vučićev režim”.
Sagovornici Glasa Amerike se ne slažu u oceni dela pisma američkih kongresmena o tome da američka administracija zajedno sa predsednikom Vučićem i srpskom vladom bori protiv korupcije i napada na medije. Za Milivojevića to je realna situacija:
“Prvo što se bez predsednika Vučića to ne može. Mislim ako imate u vidu realpolitiku i stanje u Srbiji, onda sasvim sigurno da je vlast na čijem čelu je predsednik Vučić stabilna i da svaka ideja da se to pitanje reši ipak mora da se rešava sa ovom vlašću i sa njim na čelu. To je prva stvar. I druga stvar što i predsednik Vučić želi da trend koji je započet u poboljšanju srpsko-američkih odnosa i njihovom jačanju u budućnosti i orijentacija na evrointegracije -.da je to motiv koji je dovoljan razlog da i američka strana upravo sa njim pokuša i traži načina da reći ono što je u njenom interesu”.
Sa druge strane, Boško Jakšić ne veruje u mogućnost da aktuelna vlast u Srbiji želi da se iskreno bavi problemima kakvih su korupcija, vladavina prava ili situacija u medijima:
“Ovo pismo je oštrije nego što su stavovi zvanične Bele kuće. I sada pitanje je da li će Bela kuća uključiti jedan ovakav zaoštren stav u svoju politiku, ili će i dalje aplovati na predsednika Vučića da se uključi u borbu protiv korupcije, što meni lično deluje vrlo naivno. Očekivati da će se predsednik Vučić odazvati jednom takvim apelu i krenuti u borbu protiv korupcije je politički i diplomatski naivno”.
Komentarišući oštar odgovor zvaničnog Beograda Jakšić ističe da je to logičan odgovor vlasti i poruka glasačima pred skorašnje izbore u Srbiji. Međutim, on podseća da je gotovo uporedo sa pismom američkih kongresmena osvanula i vest da Beogradu nije stigao poziv predsednika Bajdena za prisustvo Samitu o demokratiji:
“Sama ta činjenica da Bosna, Srbija i Kosovo nisu pozvani na ovaj samit demokratije je jasna poruka, ali sa različitim motivima. Motiv što Srbija nije pozvana je jedne prirode, pre svega zbog rasta autoritarnosti režima, i medijskih nesloboda i raširene korupcije. Deo oko korupcije može da se odnosi na Kosovo, ali se svakako ovaj politički deo ne odnosi na Kosovo, niti na BiH”.
O ishodu najnovijih poteza Vašingtona još je rano govoriti, ali jedna stvar je neupitna - Sjedinjene Države su jasno stavile do znanja da će biti aktivnije nego do sada, kao i da veruju da se višedecenijski problemi na prostorima Balkana mogu brzo rešiti.
