Druga država je Kolorado, i u obe se pripremaju propisi kojima se regulišu proizvodnja i prodaja marihuane. Novinar Glasa Amerike posetio je Sijetl, u državi Vašington, gde zvaničnici očekuju da kasnije ove godine počne da funkcioniše industrija marihuana, čiji godišnji obrt će se meriti u milionima dolara.
Marihuana u medivcinske svrhe već je legalizovana u Vašingtonu i još 17 država, a u jednoj prodavnici u Sijetlu nadaju se da će proširiti prodaju i na marihuanu za rekreativnu upotrebu, kaže njen osnivač Šaj Sejdis.
“Širom Vašingtona, a jednog dana verovatno u Oregonu, Kaliforniji, Koloradu, svuda gde je kanabis legalan”.
Prodavnice medicinske marihuane su neprofitne zadruge, a članovima su potrebne lekarske preporuke. Za rekreativnu upotrebu marihuane, napravljen je okvir funkcionisanja, kaže član Predstavničkog doma države Vašington Rodžer Gudman.
“Moramo da imamo propise, koji regulišu sredstva za proizvodnju kanabisa, preradu i prodaju, kako bi bilo dovoljno ekonomično da može da se prodaje po ceni koja je niža nego na crnom tržištu, a ipak ceni koja je dovoljno visoka da spreči mlade da konzumiraju”.
Prema zakonu države Vašington, odrasle osobe trenutno mogu da poseduju oko 28 grama marihuane. Rekreativnu marihuanu će regulisati državni odbor za kontrolu alkoholnih pića, a stručnjaci za marihuanu već savetuju državne zvaničnike.
Rekreativna marihuana će imati veoma visoke poreze, pa se lokalni zvaničnici nadaju da će zaraditi potrebna sredstva. I nadaju se da će uštedeti novac, jer više neće morati da pravno gone korisnike marihuane. Gradski pravobranilac Sijetla Pit Holms kaže da će to takođe oduzeti marihuanu iz ruku kriminalaca.
“To je pokušaj da se prepozna da ponekada instrumenti sile tradicionalne primene zakona ne funkcionišu i kako vlasti mogu da budu pametne i da se izbore sa kriminalcima u njihovoj igri”.
Rekreativna upotraba marihuane biće dozvoljena samo odraslim osobama, dok će prodavnice biti udaljene od škola i javnih parkova. Psiholog Stiv Freng, koji pomaže u sprovođenju federalnih programa za prevenciju, kaže da neka pitanja i dalje nemaju odgovor.
“Koliko može da se poveća potražnja, upotreba i kupovina. Kako će to uticati na mlađe od 21 godine, u smislu u kojem se trenutno borimo sa alkoholizmom među maloletnicima”.
On kaže da najmanje 10 odsto korisnika može da postane zavisno od marihuane. Gradski zvaničnici Sijetla nadaju se da će federalna vlada sarađivati sa državom Vašington da bi ustanovila kako se eksperiment razvija.
Marihuana u medivcinske svrhe već je legalizovana u Vašingtonu i još 17 država, a u jednoj prodavnici u Sijetlu nadaju se da će proširiti prodaju i na marihuanu za rekreativnu upotrebu, kaže njen osnivač Šaj Sejdis.
“Širom Vašingtona, a jednog dana verovatno u Oregonu, Kaliforniji, Koloradu, svuda gde je kanabis legalan”.
Prodavnice medicinske marihuane su neprofitne zadruge, a članovima su potrebne lekarske preporuke. Za rekreativnu upotrebu marihuane, napravljen je okvir funkcionisanja, kaže član Predstavničkog doma države Vašington Rodžer Gudman.
“Moramo da imamo propise, koji regulišu sredstva za proizvodnju kanabisa, preradu i prodaju, kako bi bilo dovoljno ekonomično da može da se prodaje po ceni koja je niža nego na crnom tržištu, a ipak ceni koja je dovoljno visoka da spreči mlade da konzumiraju”.
Prema zakonu države Vašington, odrasle osobe trenutno mogu da poseduju oko 28 grama marihuane. Rekreativnu marihuanu će regulisati državni odbor za kontrolu alkoholnih pića, a stručnjaci za marihuanu već savetuju državne zvaničnike.
Rekreativna marihuana će imati veoma visoke poreze, pa se lokalni zvaničnici nadaju da će zaraditi potrebna sredstva. I nadaju se da će uštedeti novac, jer više neće morati da pravno gone korisnike marihuane. Gradski pravobranilac Sijetla Pit Holms kaže da će to takođe oduzeti marihuanu iz ruku kriminalaca.
“To je pokušaj da se prepozna da ponekada instrumenti sile tradicionalne primene zakona ne funkcionišu i kako vlasti mogu da budu pametne i da se izbore sa kriminalcima u njihovoj igri”.
Rekreativna upotraba marihuane biće dozvoljena samo odraslim osobama, dok će prodavnice biti udaljene od škola i javnih parkova. Psiholog Stiv Freng, koji pomaže u sprovođenju federalnih programa za prevenciju, kaže da neka pitanja i dalje nemaju odgovor.
“Koliko može da se poveća potražnja, upotreba i kupovina. Kako će to uticati na mlađe od 21 godine, u smislu u kojem se trenutno borimo sa alkoholizmom među maloletnicima”.
On kaže da najmanje 10 odsto korisnika može da postane zavisno od marihuane. Gradski zvaničnici Sijetla nadaju se da će federalna vlada sarađivati sa državom Vašington da bi ustanovila kako se eksperiment razvija.