Američke kompanije u Srbiji, prema zvaničnim podacima, zapošljavaju oko 30.000 ljudi i od 2001. godine su investirale oko 4 milijarde dolara na srpsko tržište. Istovremeno, prema studiji iz 2020. oko trećina srpskih startapova je orijentisana prema američkom tržištu. Kako podići tu saradnju na još viši nivo? O tome ne razmišljaju samo dve vlade i poslovne zajednice, već i pojedinci kao što je Vuk Velebit, politikolog iz Beograda, stipendista Fondacije Erika Šmita, bivšeg direktora kompanije Gugl, koji trenutno boravi u SAD.
"Fondacija Erika Šmita se bavi tehnologijom, inovacijama i povezivanjem ljudi u ovim oblastima. Ove godine su pokrenuli Evropski program i imao sam sreću da budem deo prve generacije u Evropi, a u okviru same fondacije sam uspostavio inicijativu za jačanje srpsko-američkih odnosa kroz saradnju na polju tehnologije i inovacija. U Vašingtonu, ideja mi je da se sretnem sa relevantnim donosiocima odluka u američkoj administraciji, da posetim neke međunarodne organizacije i tink tenkove, ali i sretnem sa ljudima iz biznisa i politike", kaže Velebit za Glas Amerike.
"Pre toga sam bio u Njujorku, gde sam takođe razgovarao sa predstavnicim fondacije Erika Šmita i nekim investitorima, a onda idem u San Francisko i Majami, gde mi je ideja da se sretnem sa ljudima iz sveta biznisa i predstavim im potencijale naše IT zajednice, i na koji način Srbija i Amerika mogu da podignu nivo postojeće saradnje".
Prema ocenama Stejt departmenta, klima za investicije u Srbiji se poboljšala proteklih godina, zahvaljujući makroekonomskim reformama, finansijskoj stabilnosti i fiskalnoj disciplini, te se 2020. Srbija popela za četiri mesta, na 44. mesto indeksa Svetske banke o lakoći poslovanja. Kao izazovi, navode se posebno birokratska odlaganja i korupcija, gubici u poslovanju državnih preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno sudstvo.
Na pitanje šta su parametri na osnovu kojih američke kompanije procenjuju stabilnost svojih investicija, Velebit kaže da je dobar znak što u Srbiji već posluju poznate kompanije, a srpski startapovi su pristuni na američkom tržištu.
"Mislim da je taj track record u poslovanju najbolja referenca za dolazak novih investicija i zaintersovanost ljudi iz Amerike da ulažu u Srbiju. Naravno, postoje izazovi političke prirode, naravno pozicija Srbije, upliv kineskog kapitala u Srbiju i region, ali mislim da ono sto sam do sada čuo u razgovoru sa raznim ljudima jeste da su vrata Amerike otvorena u smislu da žele da prodube saradnju sa Srbijom i da se ta saradnja podigne na viši strateški nivo".
Glas Amerike: U Srbiji je nedavno boravila velika američka privredna delegacija, predstavnici 25 kompanija, i rekli ste da ta poseta pruža dobar signal investitorima uprkos srpskoj politici prema Rusiji koja nije usklađena sa evropskom. U kojoj meri američki biznis razdvaja politiku od ekonomske saradnje?
Velebit: Mislim da novac uvek nađe put i mislim da su američki biznismeni pragmatični, i da tamo gde ima znanja, gde ima talenta, i gde oni prepoznaju da vredi ulagati, kao sto je sada američka kompanija koja proizvodi električne automobile Rivijan, koja otvara svoj centar za razvoj u Srbiji - to je neki znak da uprkos političkim izazovima biznis uvek nađe put i ljudi nađu način da se povezuju. Kada govorimo o srpsko-američkim odnosima, to treba staviti u širu i dužu perspektivu, odnose treba posmatrati dugoročnije od onoga kakva je pozicija Srbije danas, već da vidimo na koji način može da ojača svoju poziciju u Americi, i na koji način region može da se više poveže, i možda i u kontekstu Otvorenog Balkana zainteresuje vise američkih kompanija da dođu. Ljudi ovde svi znaju za Otvoreni Balkan, i pozitivno gledaju na tu inicijativu.
Glas Amerike: Trenutno u Srbiji već posluju tehnološki giganti kao što su Orakl (Oracle) i Aj Bi Em (IBM). Koje biste nove kompanije voleli da vidite i na čemu se trenutno radi?
Velebit: Kada je trgovinska misija posetila Beograd, tu je bilo različitih velikih američkih kompanija, videćemo da li će se neka saradnja uspostaviti. Ja bih voleo da vidim više američkih kompanija koje će otvarati istraživačke i razvojne centre u Srbiji. To znači da se ne radi klasičan "autsors", već da imamo proizvode koji se prave u Srbiji, jer onda to znači da i naši ljudi dobijaju više znanja i iskustva, i da to znanje ostaje u Srbiji, što omogućava da ljudi sutra budu spremniji da pokrenu svoje kompanije, otvore biznise i da se mi bolje globalno pozicioniramo kao region koji ima veliki potencijal za investicije i razvoj regionalnog startap ekosistema. Beograd se već pozicionirao kao tehnološki centar, ali mislim da je važno da govorimo o regionalnoj perspektivi gde će Zapadni Balkan biti novi investicioni "hab" Evrope.
Glas Amerike: Nedavno ste za jedan portal napisali da su Srbija i njen talenat u domenu inovacija prepoznati u svetu, a da jačanje startap zajednice treba da se postavi kao najveći nacionalni interes. Da li imate utisak da Vlada Srbije prepoznaje taj potencijal?
Velebit: Mislim da se definitivno taj potencijal prepoznaje, jer kad pogledate brojke, i vidite da je godišnji godisnji rast izvoza IT usluga 30 procenata tokom poslednjih nekoliko godina, i da broj ljudi u toj industriji neverovatno raste, ne samo programera, nego te kompanije zapošljavaju ljude koji se bave marketingom, razvojem biznisa, prodajom i tako dalje, ako pogledate te brojke mislim da je u interesu svake države da taj sektor nastavi da raste. Lično bih voleo da se taj sektor i dalje više razvija. Veliki broj srpskih startapova se finansira iz ličnih donacija, nemamo toliko sistematski nivo finansiranja srpskih startapova, treba videti kako da njih podignemo na viši nivo, kako da iz te početne faze pređu u neku sledeću fazu, da izađu na tržište, kako da se poveća njihov potencijal ili generalno poveća broj startapova u Srbiji. Mislim da je to nešto na čemu trenutno naša IT zajednica u Srbiji radi u saradnji sa državom.
Glas Amerike: IT stručnjaci su proteklih decenija iseljavali iz Srbije i dolazili u Ameriku, mnogi uspešno posluju i žive u SAD. Da li je cilj da više takvih stručnjaka ostaje u zemlji i da li se menja ta slika?
Velebit: Sticajem okolnosti imam puno ljudi koji rade u tom sektoru, to je moja generacija rodjena 1990-ih, ljudi koji rade u uspešnim kompanijama, rade uspešne proizvode i njihov cilj jeste da ostanu u Srbiji. Ono što me je prijatno iznenadilo kad sam došao u Ameriku i video se sa brojnim našim ljudima ovde u biznis zajednici, jeste njihova spremnost da pomognu Srbiji svojim kontaktima, znanjem, pa čak i novcem, da ulažu u srpske startapove, mislim da treba da više radimo na povezivanju ljudi u Americi na građenju mostova između Srbije i Amerike zato sto je to u našem interesu, da donesemo više ne samo novca nego pametnog novca, to znači znanja, mentorstva, kontakata, i u tom kontekstu bih voleo da nastavim da dajem doprinos koliko je moguće, da povežem što više ljudi ovde sa ljudima iz Beograda, jer mislim da je IT i cela industrija koja se razvila u Srbiji nešto što već potpuno menja i može da promeni krvnu sliku Srbije i omogući da se rebrandira u u svetu kao zemlja inovacija. Naši ljudi su ovde već prepoznati, imamo veliki broj ljudi koji se iselio i ovde radi, i svi znaju za srpske programere koliko su dobri i kvalitetni, i oni su naši najbolji ambasadori u Sjedinjenim Državama".
