Svaki dan slušamo o veštačkoj inteligenciji, o mašinama koje ne samo da obavljaju zadate instrukcije već obavljaju i kognitivne procese, slično ljudskom mozgu. Istraživači međutim podsećaju da ukoliko želimo da napravimo mašine koje će da rade bez bilo kakve ljudske pomoći, onda će te mašine morati da počnu da uče iz sopstvenog iskustva.
Industrijski roboti su odavno u našim životima. Roboti u skladištima prenose i slažu robu, a uskoro će se pojaviti i robotički dronovi koji će nam dostavljati pakete direktno do vrata. Ali bez obzira koliko pametno izgledale, ove mašine samo obavljaju niz instrukcija, a ne donose samostalne odluke.
Šta je u stvari veštačka inteligencija? Upitali smo Majka Hinčija, predsednika Međunarodne federacija za procesuiranje informacija.
“Za mene veštačka inteligencija znači da radimo nešto za šta se od čoveka očekuje da se ozbiljno zamisli. A to nije nešto što je unapred isprogramirano”.
Samovozeća kola su verovatno nešto najbliže veštačkoj inteligenciji što se svakodnevno koristi. Skupa kola već mogu sama da upravljaju volanom i kočnicama, ali izgleda kao da nešto ipak nedostaje.
“Ono što nedostaje, kako aludirate, jeste inteligencija koja je ugrađena u softver koji radi na platformi koja dobija podatke od senzora i mora da ih procesuira, da razume šta se dešava oko vozila, da donese ispravnu odluku na vreme, i to sve može da aktivira volan ili da ukoči. Mora još da se radi na inteligenciji”, kaže Raž Radžmukar sa Univerziteta Karnegi Melon.
Ipak proizvođači automobila i kompanije za taksi prevoz utrkuju se da predstave samovozeća kola široj javnosti.
“Mislim da će još dugo biti u upotrebi vožnja uz pametnu asistenciju, što znači da će kola da obavljaju veći deo vožnje umesto nas. Ali mislim da je dug put do situacije kada će postojati samovozeća kola”, smatra Hinči.
Istraživači skreću pažnju da iako će do tada biti potrebno dosta vremena, trka u pravljenju samovozećih kola ima svojih prednosti, kao što su poboljšanja koja će sprečiti vozače da naprave greške koje mogu da se izbegnu.