Vežbanje je dobro za vaše zdravlje, u svako doba, za svaki uzrast. Pored toga što vam daje energiju i čini da se bolje osećate, redovno vežbanje reguliše vašu telesnu masu i štiti vas od srčanih oboljenja, pojedinih oblika raka i dijabetesa. Novo istraživanje pokazalo je da vežbanje koje se preporučuje sportistima ima pozitivne rezultate i za ljude sa hroničnim oboljenjima.
Majkl Van Zifl primetio je znake: povećan krvni pritisak, povećanje težine, bolovi u zglobovima. Plašio se jedne stvari.
“Ne želim da dobijem dijabetes”.
Zato se upisao na eksperimentalni program vežbanja na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Istraživači su pratili njegov napredak tokom intervalnog treninga visokog intenziteta, skraćeno HITT, što je strategija za vežbanje popularna među sportistima.
“U osnovi, to znači da ćete u vrlo kratkom periodu vežbati relativno jačim intenzitetom, a između njih imati periode odmora i oporavka”, kaže Džonatan Litl.
Profesori Džonatan Litl i Meri Đung su koautori studije o dobrobitima takve vrste vežbanja za one kao što je Majk Van Zifl.
“Preduzeli smo sveobuhvatni pristup ili se trudimo da radimo to u ovoj studiji. Direktno merimo Majklov dotok kiseonika tokom testa spremnosti kardio-repsiratornog sistema. Uzimamo uzorke krvi. Merićemo nivoe glukoze i insulina i novoe masti u njegovoj krvi”.
Van Zifl se pridržavao programa. Jedan minut intentivnog okretanja pedala, pa minut sporog okretanja. On je ponavljao to deset puta, tri dana u nedelji i zatim povećavao na 12 puta do kraja jednomesečne studije. Ukupno stanje njegovog organizma poboljšalo se za pet do deset odsto.
Režim vežbanja pomogao je Van Ziflu da smanji svoj krvni pritisak, poveća izdržljivost i izgubi težinu. Slični rezultati su zabeleženi za druge učesnike studije, u poređenju sa njihovim kolegama, koji su vežbali umerenim intenzitetom bez prestanka. Meri Đung kaže da je rutina omogućila učesnicima u programu HITT bolje izglede za život.
“Počnu da posmatraju sebe kao nekog ko redovno vežba, a jednom kada osoba stekne identitet da je fit, da je zdrav, to mnogo doprinosi u motivaciji te osobe da nastavi da vežba i dugo posle završetka studije”.
To je bio slučaj i za Van Zifla.
“Radio sam vredno u prošlosti, možda ne baš tako uspešno, ali kada su me doveli do krajnje granice, bio sam oduševljen. Zaista oduševljen kada sam shvatio da mogu da napregnem svoje telo do krajnje granice, na neki način, da se oporavim i u stvari pronađem način da stvorim neki novi svoj maksimum”.
Van Zifl je i godinu dana posle studije u svoje redovno vežbanje uključio program HITT. Istraživači kažu da je njihova studija pokazala da HITT nije samo za sportiste, već da je obećavajući i za ljude sa hroničnim oboljenjima.