Zapošljavanje u Sjedinjenim Državama se u oktobru povećalo više od očekivanog, nakon što su problemi izavani naglim rastom zaraženih od kovida 19 tokom letnjih meseci počeli da popuštaju. To je dodatni dokaz da se ekonomska aktivnost intenzivira na početku četvrtog kvartala, ocenjuje agencija Rojters.
Prošlog meseca je broj radnih mesta, van poljoprivrede, povećan za 531.000, saopštio je u petak Sekretarijat za rad u pomno praćenom izveštaju o zapošljavanju. Revidirani su i podaci za septembar kada je otvoreno 312.000 radnih mesta umesto 194.000 kako je prvobitno saopšteno.
Međutim, problemi sa nedostatkom radnika su i dalje prisutni, čak i posle isticanja vladine pomoći za nezaposlene početkom septembra i povratka đaka u učionice.
Izveštaj o radu, uz povećanje poverenja potrošača i aktivnosti u sektoru usluga pokazuje povoljniju sliku ekonomije, nakon što su delta soj koronavirusa i nestašice proizvoda suzbili rast u trećem kvartalu, na najsporiji tempo za više od godinu.
Stopa nezaposlenosti je pala na 4,6 odsto sa 4,8 odsto u septembru. Iako kompanije ne mogu da nađu radnike, milioni su i dalje nezaposleni i van radne snage.
Među uzrocima za takvu situaciju na tržištu rada su nemogućnost da se obezbedi briga o deci tokom pandemije, strah od zaraze koronavirusom, prevremeni odlasci u penziju, ogromne ušteđevine i promene karijere, kao i starenje populacije te nedavno okončana pomoć nezaposlenima.
Krajem avgusta, bilo je više od 10 miliona nepopunjenih radnih mesta. Od početka pandemije radnu snagu je napustilo oko 5 miliona ljudi.
Šef Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je novinarima u sredu da "bi prepreke u zapošljavanju radnika trebalo da nestaju sa daljim napretkom u suzbijanju virusa i ekonomskoj aktivnosti".
Američka Centralna banka najavila je da će ovog meseca početi da smanjuje količinu novca koju ubacuje u ekonomiju kroz mesečni otkup obveznica.
Strahuje se i da bi uredba Bele kuće o obaveznoj vakcinaciji radnika u federalnoj vladi i zaposlenih u preduzećima sa više od 100 radnika, koja stupa na snagu 4. januara, mogla da doprinese nedostaku radnika.
Takođe ima sve više štrajkova, s obzirom na to da radnici koriste situaciju na tržištu rada da zahtevaju veće zarade i bolje uslove.
Potraga za radnicima i dalje podstiče rast zarada što bi zajedno sa rekordnim ušteđevinama trebalo bi da pozitivno utiče na potrošnju tokom praznične sezone, iako plate zaostaju za rastom inflacije, a i dalje postoje velike nestašice proizvoda.
