Državna skupština Virdžinije usvojila je zakon o ukidanju smrtne kazne - što je dramatični preokret za državu koja je u svojoj istoriji pogubila više ljudi od bilo koje druge u Sjedinjenim Državama.
Zakon je sada na stolu demokratskog guvernera Ralfa Nortama, koji je rekao da će ga potpisati, što znači da Virdžinija postaje 23. američka država koja ukida izvršenje smrtne kazne.
Demokratska većina u skupštini Virdžinije zalagala se za ukidanje smrtne kazne, tvrdeći da se ona neproprocionalno izvršavala nad ljudima drugih rasa osim belačke, mentalno obolelima i siromašnima. Republikanci su izražavali zabrinutost zbog pravde za žrtve i članove njihovih porodica, navodeći da su neki zločini toliko gnusni da počinioci zaslužuju da budu pogubljeni.
Predstavnički dom i Senat Virdžinije usvojili su odvojene zakone o ukidanju smrtne kazne ranije tokom februara. U ponedeljak, Senat je odobrio verziju iz Predstavničkog doma sa 22-16 i uputio ga Nortamu na potpis. Republikanska državna senatorka Džil Vogel pridružila se demokratama glasajući za usvajanje zakona. U ponedeljak uveče, Predstavnički dom je glasao sa 57-43 i usvojio verziju iz Senata, koja je identična onoj iz donjeg doma državne skupštine.
Virdžinija je primenjivala smrtnu kaznu više od bilo koje druge države i pogubila skoro 1.400 ljudi od svojih kolonijalnih dana do danas, prema Centru za informacije o smrtnoj kazni. Od kada je Vrhovni sud ponovo uveo smrtnu kaznu 1976. godine, Virdžinija je, sa 113 izvršenih pogubljenja, bila na drugom mestu - posle Teksasa.
Izvršenje smrtne kazne u Virdžiniji čekala su još samo dvojica muškaraca. Entoni Džuniper je osuđen na smrt zbog ubistva svoje bivše devojke, dvoje njene dece i njenog brata 2004. Tomas Porter je osuđen zbog ubistva policajca iz Norfolka. Zahvaljujući novom zakonu, njihove kazne će biti preinačene u kaznu doživotne robije, bez mogućnosti pomilovanja.
