Nedavno rušenje drevnih spomenika u Siriji podsetilo je čitav svet da nezamenjivi predmeti iz svetske kulturne baštine lako mogu da budu zauvek izgubljeni - bilo usled konflikta ili neke prirodne katastrofe. Koristeći veoma priuštivu tehnologiju, naučnici sa Univerziteta Indijane u saradnji sa istoričarima umetnosti iz čuvene Galerije Ufici u Firenci započeli su petogodišnji projekat – pravljenje virtuelnih kopija drevnih grčkih i rimskih skulptura koje su u vlasništvu pomenute galerije.
Mnoge od 1.250 drevnih skulptura izloženih u Galeriji Ufici umetnicima služe za inspiraciju, dok ih istoričari i antropolozi detaljno proučavaju. Ukoliko bi bilo koji od tih eksponata bio uništen, to bi bio nenadoknadiv gubitak.
Ultra-dugoročno čuvanje stvarnih predmeta u digitalnom formatu doskora je bio spor i skup proces. To više nije slučaj, kaže vođa projekta sa Univerziteta Indijane, profesor Robert Frišer.
“Sada možemo da dobijemo 3D podatke o skulpturi u prirodnoj veličini za oko pola sata, posle čega ih obradimo u roku od sat ili dva”.
Izuzetno precizni snimci se izučavaju sa svih strana, a zumiranje ne umanjuje rezoluciju već otkriva još više detalja. Frišer ističe da specijalni program čak omogućava da se zaviri u prošlost.
“Zemlja podrhtava dok se okreće oko svoje ose i Sunca, a nebo danas ne izgleda isto kao što je izgledalo pre 200 godina, a kamoli pre nekoliko hiljada godina”.
Krajnji cilj je da se eksponati postave u okruženje koje je digitalno rekonstruisano, sa mogućnošću da se uslovi u njemu menjaju.
“Atmosfera, pozicija Sunca, ili zvezda, ili Meseca, ili da se ljudi kreću kao avatari, kako bismo proučavali i razumeli ljudsko ponašanje u prošlosti prema takvim prostorima i umetničkim delima u tim prostorima”.
Po završetku, digitalne kopije drevnih skulptura biće objavljene na nekoliko vebsajtova i dostupne javnosti.