Aviokompanije širom sveta su otkazale više od 4.500 letova tokom božićnog vikenda, zbog manjka osoblja koje je zaraženo koronavirusom.
Samo u petak, na Badnji dan, otkazan je 2.401 let, a više od 10.000 je odloženo, prema podacima sajta Flajtaver (FlightAware.com). Poremećaji u rasporedu letenja se očekuju i u subotu i u nedelju.
U Americi su najviše letova otkazali Junajted i Delta erlajns, zbog kovida. Amerikan i Sautvest Erlajnz, saopštile su međutim da se njihovi letovi odvijaju normalno.
U SAD se ponovo beleži rast broja novozaraženih kovidom, zbog zaraznog soja omikron, pa je taj soj sada prisutan kod tri četvrtine zaraženih u Americi.
Nemačka Lufthanza saopštila je u petak da otkazuje desetine prekookeanskih letova tokom božićnih praznika, zbog velikog broja pilota na bolovanju. Između ostalog su otkazani i letovi za Hjuston, Boston i Vašington.
Dok su neki putnici otkazali svoje planove za putovanje zbog rasta broja slučajeva, mnogi su ostali pri svojim odmorima u najprometnije doba godine. Američka Uprava za bezbednost saobraćaja (TSA) navodi da očekuje da na aerodromima bude pregledano skoro 30 miliona ljudi, između 20. decembra i 3. januara, u poređenju sa skoro 44 miliona tokom poslednje praznične sezone pre pandemije.
Božić u senci kovida
Drugu godinu za redom, deo sveta obeležava Badnje veče u vanrednim okolnostima zbog pandemije koronavirusa. Umorni od zatvaranja i restrikcija, ljudi traže načine da očuvaju običaje i na bezbedan način proslave praznike sa svojim najbližima. Međutim, zbog obaveze nošenja maski i uvedenih karantina proslave u mnogim zemljama su ograničene, a bolnice su pune pacijenata.
Papa Franja, kome je ovo deveti Božić na čelu Rimokatoličke crkve, održao je misu u Baziliki Svetog Petra za oko 2.000 ljudi, što je, zbog restrikcija uvedenih da se spreči širenje kovida, oko petina vernika u odnosu na godine pre pandemije. U svojoj poruci, papa se založio za brigu o siromašnima na svetu, ističući da je "ravnodušnost prema siromašnima uvreda za Boga", i pozvao vernike da se, "mimo svetala i ukrasa" sete onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Na Badnji dan, u Italiji je prijavljen drugi uzastupni rekord po broju novih slučajeva zaraženih kovidom 19 - 50.599.
Drugu godinu za redom, i biblijski grad Vitlejem obeležio je Badnje veče pod senkom koronavirusa - uz manje grupe okupljenih i po sumornom, oblačnom vremenu. Međunarodni turisti i ove godine nisu mogli da dođu u Vitlejem pošto je Izrael skoro u potpunosti zabranio ulazak u zemlju stranim državljanima, da bi se sprečilo širenje omikrona.
U grad je došao latinski patrijarh Pjerbatista Picabala, glavni poglavar Rimokatoličke crkve u Jerusalimu, koji je izjavio da se nada da će se kovid završiti i da "mora da postoji ravnoteža između javnog zdravlja i života zajednice."
"Potrebni su nam hodočasnici da donesu život našim zajednicama. Treba da nađemo taj balans i svi radimo na tome jer je veoma tužno videti Stari grad u Jerusalimu skoro prazan."
Vanredne mere i restrikcije su na snazi i u ostatku sveta. U Nemačkoj su ograničene verske službe, a vernici su suočeni sa nizom zdravstvenih mera. U nekim djelovima te zemlje, za ulazak u crkvu je potreban dokaz o vakcinaciji ili negativni test uz stroga ograničenja kada je riječ o kapacitetu, i obavezno nošenje maski. U Italiji, Španiji i Grčkoj ponovo je uvedeno obavezno nošenje maski na otvorenom prostoru. U Kataloniji, uveden je policijski čas tokom noći, dok je Holandija u strogom karantinu.
Svaki dvadeseti stanovnik Londona je prošle nedelje imao kovid 19, a početkom nedelje taj prosek bi mogao da poraste na svakog desetog, prema podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku.
Zbog velikog broja novih slučajeva, brojne crkve u Sjedinjenim Državama, među kojima i Nacionalna katedrala u Vašingtonu, su otkazale božićnu službu uživo. Druge su planirale da se mise održe na otvorenom prostoru, ili predložile kombinaciju službe uživo i onlajn. Mnoge crkve traže od vernika dokaz o vakcinaciji protiv kovida 19, kao i nošenje maski.
Predsednik Džo Bajden i prva dama Džil pokušali su da razvesele male pacijente u vašingtonskoj Nacionalnoj dečjoj bolnici, koja se ne osećaju dovoljno dobro da bi mogli da praznike provedu kod kuće.
Poseta prva dame Dečjoj bolnici je dugogodišnja božićna tradicija, koja je počela sa Bes Truman, ali je dolazak Džoa Bajdena bio iznenađenje. To je prvi put da se jedan aktuelni predsednik pridružio poseti, saopštila je Bela kuća.
Džil Bajden je čitala sa decom knjigu "Olafova noć pred Božić", a video snimak čitanja je takođe prikazan u bolničkim sobama. Svaki pacijent dobio je svoj primerak knjige i obeleživač za stranice sa znakom Bele kuće, koji je dizajn kancelarije prve dame.
Džil Bajden danas je takođe odgovarala na dečije pozive upućene "službi za kretanje Deda mraza" Severnoameričke komande za vazdušnu odbranu (NORAD) - što je još jedna dugogodišnja tradicija za prve dame. Norad svojim radarima "prati" kretanje Deda mraza i njegovih irvasa od 1956. godine, kada je neko u novinama objavio navodni broj Deda mraza a jedan dečak greškom nazvao američku vazdušnu komandu. Svakog Božića, ona sada otvara specijalni sajt na kome prati Deda mrazove saonice, uz kratke časove geografije, a više od hiljadu volontera odgovara na pozive dece.
