Američki ambasador u Rusiji Džon Saliven rekao je da je ruska invazija na Ukrajinu, koju je opisao kao masovni čin agresije, bila jedna od glavnih tema konferencije šefova američkih diplomatskih misija širom sveta, koja je u utorak održana u Vašingtonu.
U intervjuu za ruski servis Glasa Amerike, u Stejt departmentu, Saliven je poručio da misli da je važno razumeti obim problema kao i posledice poteza ruske vlade.
"Gotovo 15 miliona ljudi su izbeglice ili interno raseljene osobe. Videli smo podatke o žrtvama - ubijene su hiljade nevinih ljudi, muškarci, žene, deca... Sve se vraća na odluku vlade, zaista jedne osobe - predsednika Vladimira Putina da pokrene rat", naglasio je Saliven za Glas Amerike.
Glas Amerike: Šta je bila ključna poruka američkih ambasadora u svetu, koji su prisustvovali godišnjoj globalnoj konferenciji šefova misija, kada je reč o posledicama ruske agresije na Ukrajinu?
Saliven: Vratio sam se iz Moskve krajem prošle nedelje zbog ove konferencije i neverovatno je kako se svet okrenuo naglavačke od ruskog rata, agresije koja je počela krajem februara. I to je bila jedna od velikih tema ove konferencije američkih ambasadora širom sveta. Da se osigura da je svet upoznat i da odgovori na ovaj masovni čin agresije i agresivni rat koji se vodi na evropskom kontinentu sa granatama, raketema koje pogađaju drevne evropske gradove, prizorima za koje smo mislili da smo ostavili iza nas u 20. veku, krvoprolićem nevinih, žena i dece, razaranjem bolnica, škola. Sve to zato što su ruska vlada i predsednik (Vladimir) Putin odlučili da će voditi agresivni rat i pokušati da zauzmu deo ili celu nezavisnu, suverenu državu koja je članica Ujedinjenih nacija. Predsednik Bajden i sekretar (Entoni) Blinken pokušavaju da podstaknu svet da se tome usprotivi.
Glas Amerike: Na Svetski dan izbeglica, predsednik Bajden je ponovio da je rešen da se diplomatski angažuje da "se okončaju tekući konflikti" i pomogne izbeglicama. Koja su to diplomatska rešenja za okončanje ovog rata? Bilo je mnogo prilika ranije, ali Putin ni na šta ne pristaje.
Saliven: Važno je razumeti obim problema i šta je ruska vlada uradila kroz svoje akcije. Gotovo 15 miliona ljudi su ili izbeglice, napustili su Ukrajinu, ili su interno raseljeni. Videli smo statistike o žrtvama: ubijene su hiljade nevinih, muškarci, žene, deca, milioni su izbeglice. To je ogroman teret za samu Ukrajinu. To je ogroman teret za njene susede, za malu zemlju kao što je Moldavija, čiji je ukupan broj stanovnika porastao zbog velikog broja izbeglica koje beže od nasilja koje je ruska vlada izazvala u Ukrajini. Zbog toga, Sjedinjene Države, predvođene predsednikom Bajdenom, i naši saveznici i partneri, veoma savesno pružaju humanitarnu i drugu pomoć Ukrajini, susednim zemljama kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Bugarska, koje su imale masovne prilive izbeglica. U SAD imamo program za prijem 100.000 izbeglica. Međutim, sve se vraća na odluku vladu, u stvari jedne osobe, predsednika Putina da pokrene ovaj rat. Kada jedna osoba uradi to, kada to uradi vlada, posledice su nepredvidive. U ovom slučaju bilo je moguće predvideti da će biti miloni izbeglica, ali mislim da rusku vladu to zaista nije interesovalo.
Glas Amerike: Američka ambasadorka u Ukrajini Bridžet Brink rekla je u intervjuu za Glas Amerike u Kijevu da, kako je ukazala svi razumeju šta je ulog - zbog čega se Ukrajini i pomaže da pobedi. Koliko ste uvereni u uspeh Ukrajine, nakon četiri meseca ruskog rata i napredovanja ruskih snaga u istočnoj Ukrajini?
Saliven: Nisam vojni ekspert, ali ovo govorim kao ljudsko biće - inspiriše to što su predsednik (Volodimir) Zelenski i njegova vlada uradili da pruže otpor ovoj masovnoj agresiji. Mislim da ruska vlada nije očekivala da će ukrajinska vlada biti čvrsta i da će pružiti otpor. Hrabrost je to što je predsednik Zelenski ostao u Kijevu, dok se ruska vojska kretala sa juga, iz Belorusije, da ga uhvati. To inspiriše, motiviše. Siguran sam da se Ukrajinci, koji veruju u svoju zemlju, bore za nju i neće odustati. Ruska vlada, medijske ličnosti vole da govore o snazi Rusije. Potcenili su snagu Ukrajine.
Glas Amerike: Zelenski je više puta rekao da je spreman da razgovara sa Putinom. Mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije su zastali, a glavni ukrajinski pregovarač David Arakamija, koji je posetio Vašington prošle nedelje, rekao je da će Kijev možda nastaviti razgovore sa Moskvom tek krajem avgusta. Šta bi trebalo da se dogodi da bi Putin pristao na potencijalni sastanak ili barem razgovor sa Zelenskim?
Saliven: Predsednik Bajden i lideri širom sveta pozivali su rusku vladu da zaustavi rat, da zaustavi agresiju i pregovara. Nisam video nagoveštaje da su ruska vlada i predsednik Putin zainteresovani za pregovore. Žele da Ukrajinci odustanu od otpora, da se predaju pod ruskom invazijom, a zatim će pregovarati. I Zelenski je u ime naroda kojeg zasutpa, kao demokratski izabrani predsednik, rekao: "Ne hvala, pregovaraćemo ali ne dok nam upirete pištolj u glavu". Kao što je predsednik Bajden rekao, i ovaj konflikt će se okončati poput svih sukoba - sa nekom vrstom pregovora. A SAD žele da podrže Ukrajinu i predsednika Zelenskog da bi bio postignut rezultat koji Ukrajinci sami žele, ne samo na ratištu, nego i u pregovorima konačno sa Rusijom.
Glas Amerike: Da li smatrate da bi Kina trebalo da ima mnogo veću ulogu u podsticanju Rusije da pregovara i da li ste možda o tome razgovarali sa kineskim ambasadorom u Moskvi?
Saliven: Nisam. Znam da američka vlada jeste. Moje kolege u vladi su jasno stavile do znanja da se nadaju i očekuju da će Kina biti uz ostatak civilizovanog sveta, one koji podržavaju povelju Ujedinjenih nacija, koji su protiv agresivnog rata i nasilja. I treba reći da postoji razočaranje što retorika u Pekingu nije ona kojoj smo se nadali. Međutim, mislim da nismo videli materijalnu podršku koja bi zaista poboljšala napore ruske vlade da sruši Ukrajinu.
Glas Amerike: Kada je reč o represiji ruskih opozicionih aktivista i nezavisnih medija, sastali se se 10. juna sa zamenikom ruskog šefa diplomatije da protestujete zbog pretnji novinarima koji rade za američke medije u Rusiji. I takođe zbog represije protiv opozicionih lidera kao što su Aleksej Navalni, koji je poslat u zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem, i Vladimir Kara-Murza, koji je priveden nakon govora o Putinovom ratu. Kako rat utiče na slučajeve ljudi za koje eksperti kažu da su taoci režima?
Sullivan: U Moskvi sam više od dve i po godine, i od dana kada sam stigao, postoji represija građanskih prava, civilnog društva, novinara, nevladinih organizacija. Usvajani su zakoni, pojedinci i organizacije se označavaju kao strani agenti ili ekstremisti, ljudi se proteruju iz zemlje. To su lojalni Rusi koji su celi život proveli u domovini, koji je vole, i koji nisu saglasni sa akcijama svoje vlade. Međutim, primorani su da pobegnu iz zemlje, ako imaju dovoljno sreće da to urade. Ako nemaju, odvode se u logore za prisilni rad na dugo vreme. I tome sam svedok godinama. I postalo je učestalije od početka rata. Pomenuli ste Vladimira Kara-Murzu. Sreo sam se sa Vladimirom početkom marta, pre nego što je uhapšen. Moj je prijatelj i veoma je hrabar. Znao je za rizike, ali voli svoju zemlju. Želeo je da bude tamo i da se obrati ruskom narodu. Naravno, piše za Vašington post. Tragično je to što mu se dogodilo. Međutim, ne čini mi se da je to znak da je vlada uverena u to što radi, ako mora da tretira ljude na taj način. Ovde u SAD uživamo u različitim idejama i retorici, nekada previše, ali to nije slabost. A oni otkrivaju svoju slabost, a ne snagu.
Glas Amerike: Bivši marinac Trevor Rid oslobođen je iz ruskog zatvora u zamenu za ruskog državljanina. Ridova porodica navela je da je predsednik Bajden možda spasio život njihovog sina. Da li možete da iznesete više detalja o pregovorima i koliko su bili teški zbog ruskog rata?
Saliven: Trevorov slučaj je jedan od najvažnijih na kojem sam radio od kako sam izabran za ambasadora. Uhapšen je nekoliko meseci pre nego što sam potvrđen na taj položaj. Dobro sam ga upoznao. Izvanredan je Amerikanac, bivši marinac. Jedna od mojih prvih poseta je bila pre nego što je osuđen, u pritvornom centru u Moskvi pod nazivom SIZO-5. Razgovarali smo, o stvarima koje su mu potrebne, knjigama koje smo pokušavali da mu dostavimo, prenosio poruke od porodice. Pogledao me je iznenada i kazao: "Ambasadore, želim da vam kažem nešto. Želim da znate da nikada neću uraditi nešto da osramotim Sjedinjene Države". Obično, ljudi žele nešto od mene. A ovde je neko pokušavao da me uveri da će biti u redu. Reč je o veoma snažnoj ličnosti i srećan sam zbog njega.
Nažalost, kao što je i sam Trevor rekao, imamo i druge Ameriknce pritvorene tamo - (bivšeg marinca) Pola Vilana, (košarkašicu) Britani Grajner i druge na koje smo usredsređeni. Ne mogu da ulazim u detalje kada je reč o pregovorima, ako ima nekih, zato što ne bi pomoglo da se oslobode, ako bi o tome javno govorili.
Glas Amerike: Predsednik Bajden ovog vikenda putuje na samit lidera G7 u Nemačkoj. Očekuju se razgovori o Ukrajini. Posle će prisustvovati samitu NATO-a u Madridu. Šta očekujete od ovih ključnih sastanaka? Da li su zapadni lideri ujedinjeni?
Saliven: Ljudi me to pitaju šest meseci i SAD i njihovi saveznici i partneri su u svakom trenutku pokazali neverovatno jedinstvo. Uveren sam da će to biti ishod sastanka G7 i samita NATO lidera. Ruska vlada i predsednik Putin su pogrešili što su potcenili jedinstvo NATO saveza, SAD i naših partnera u Evropskoj uniji. To je bila greška zato što smo ujedinjeni i pružićemo otpor ovoj agresiji.
Glas Amerike: U Evropskoj uniji ima sporova u pogledu zaliha ruskog gasa, pitanje koje dugo zabrinjava EU...
Saliven: To je kratkoročan problem koji ćemo zajedno prevazići, i nećemo napraviti grešku da budemo previše zavisni od tako nepouzdane, agresivne i neprijateljske zemlje kao što je Rusija.
Glas Amerike: Čini se da Rusija više deluje kroz propagandne kanale u zemlji, koji pokazuju da to nije rat protiv Ukrajine, već rat protiv SAD, NATO-a, Zapada. Kako to komentarišete? Da li mislite da je ruskom narodu prihvatljiv taj narativ?
Saliven: To je teško pitanje. O tome sam razgovarao sa mnogim Rusima u SAD koje poznajem. Ako su to jedine vesti koje čujete, u jednom trenutku to počinjete da prihvatate i teško je istaći alternativne stavove. Međutim, verujem da u Rusiji postoji neki osećaj da nešto nije u redu, i da nije u redu to što se događa u Ukrajini. Oni podržavaju svoju zemlju, Vole svoju vojsku. Međutim, nešto nije u redu i oni to znaju. Možete to da primetite. Ljudi žele da znaju: Kada će to stati? Kada će se vratiti na staro? I poruka, nažalost, je: ne tako brzo.
