Američki Vrhovni sud imao je dve jednostavne reči za članove Elektorskog koledža koji odbiju da podrže kandidata koji je osvojio najviše glasova birača u njihovoj državi: "Mi, narod".
U jednoglasnoj odluci, devetočlani najviši sud zemlje zaključio je da članovi Elektorskog koledža, tela koje bira predsednika Amerike, nisu "slobodni agenti" i da države mogu da ih kazne ako prekrše svoje obećanje građanima.
Mišljenje Vrhovnog suda obrazložila je liberalna sudija Elena Kejgan u dokumentu na 33 stranice, u kome je navela da "i tekst američkog Ustava i istorija ove zemlje podržavaju princip da elektori treba da podrže kandidata svoje partije - i odluku birača u svojoj državi."
Odluka je doneta u dva sudska slučaja koja su se odnosila na takozvane "neverne elektore", članove Elektorskog koledža koji su odlučili da glasaju za nekog drugog, a ne predsedničkog kandidata koji je odneo većinu glasova u njihovoj državi.
Iako "neverni elektori" nikada nisu uticali na ishod američkih predsedničkih izbora, presudom se uspostavlja određeni nivo izvesnosti u izbornom sistemu uoči još jednih potencijalno tesnih predsedničkih izbora u novembru.
Većina država traži od svojih elektora da obećaju da će podržati pobednika glasanja na nivou države. 15 od tih država ima zakone kojima elektori mogu da se novčano kazne ili smene zbog kršenja obećanja. Pitanje pred Vrhovnim sudom glasilo je - da li su ti zakoni ustavni.
Način na koji Amerikanci biraju predsednika je jedinstven u svetu.
Izbori 2016.
Kada Amerikanci glasaju za predsedničkog kandidata, oni zapravo biraju članove Elektorskog koledža, tela od 538 članova koje formalno bira predsednika. Da bi postao predsednik, kandidat mora da osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.
U novembru 2016, ubrzo posle pobede Donalda Trampa ali pre nego što je Elektorski koledž glasao, grupa demokratskih predsedničkih elektora je smislila šemu da spreči mogula iz sveta nekretnina da uđe u Belu kuću.
Pošto nijedan republikanski elektor nije bio spreman da promeni stranu i izabere Hilari Klinton, demokratski elektori Piter Kjafalo i Majkl Baka zaključili su da je jedini način da zaustave Trampa da ubede druge elektore da "dopišu" ime "kompromisnog" kandidata kao što je bivši državni sekretar Kolin Pauel.
Regrutujući još četvoro demokratskih članova Elektorskog koledža, formirali su grupu nazvanu "Hamiltonovi elektori", tvrdeći da je tvorac američkog Ustava Aleksandar Hamilton želeo da postoji mehanizam da se "nekvalifikovani demagog" spreči da stupi na položaj.
Nijedan republikanski elektor nije promenio svoj glas. Ali kada su Kjafalo i još dvojica demokratskih elektora u Vašingtonu glasali za Pauela umesto Hilari Klinton, pobednicu glasanja na državnom nivou, državne vlasti su svakog kaznile novčanom kaznom od hiljadu dolara. U slučaju Bake u Koloradu, još jednoj državi gde je većinu direktnih glasova dobila Klintonova, on je smenjen pre nego što je mogao da glasa za nekog drugog republikanskog kandidata.
Demokratski aktivisti su tada tužili svoje države da bi ih disciplinovali, i pokrenuli pravnu lančanu reakciju koja je ove godine završena pred Vrhovnim sudom.
'Slobodni agenti" ili "predstavnici?"
Dva pitanja pred sudijama su se svodila na sledeće: Da li su elektori "slobodni agenti" koji mogu da glasaju po sopstvenom nahođenju ili su "zamenici" koji predstavljaju volju naroda? I da li države mogu da ih kazne ako deluju suprotno volji birača?
Za vreme iznošenja usmenih argumenata u maju, advokati Kjafaloa i Bake su tvrdili da, dok države po Ustavu imaju pravo da imenuju članove Elektorskog koledža, oni imaju pravo da glasaju kako god žele.
Međutim, advokati država Vašington i Kolorado tvrdili su da Ustav daje državama moć i da imenuju i smenjuju elektore. Štaviše, rekli su da bi dozvoljavanje elektorima da glasaju po svom nahođenju dovelo do haosa na predsedničkim izborima.
Vrhovni sud stao je na stranu država. Kejgan je napisala da američki Ustav daje državama "široka ovlašćenja nad elektorima a samim elektorima ne daje nikakva prava."
Kada država kaže svojim elektorima da ne mogu da glasaju suprotno željama naroda, Kejgan je navela da je to "direktno u skladu sa Ustavom - kao i sa poverenjem nacije da ovde, u Americi, mi, narod, vladamo."
Neverni birači su se retko pojavljivali u američkoj istoriji. U više od dva veka, samo stotinak elektora je prešlo na drugu stranu i nikada nisu promenili ishod predsedničkih izbora. 2016. godine, sedmoro elektora je glasalo "neverno", što je daleko od manje od broja potrebnog da se promeni rezultat izbora.
