Vrhovni sud SAD podigao je u petak kriterijume za tužioce koji podižu optužbe u slučaju opstrukcije izbora, protiv Donalda Trampa i optuženih za napad na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Sudije su presudile sa 6 prema 3 da odbace odluku nižeg suda koja je dozvolila optužbu za ometanje zvaničnog postupka - to jest kongresnu potvrdu pobede predsednika Džoa Bajdena nad Trampom koju su izgrednici pokušali da spreče - koja je podignuta protiv optuženog Džozefa Fišera, bivšeg policajca. Sudije su naložile nižem sudu da ponovo razmotri to pitanje.
Sud je, u odluci koju je napisao glavni sudija Džon Roberts, zauzeo usko gledište o kvalifikaciji opstrukcije, uz dodatak da tužioci moraju pokazati da je optuženi „narušio dostupnost ili integritet“ dokumenata ili drugih zapisa u vezi sa zvaničnim postupkom ili pokušao to da uradi. Robertsu su se pridružile kolege konzervativne sudije Klarens Tomas, Semjuel Alito, Nil Gorsač i Bret Kavano, kao i liberalna sutkinja Ketandži Braun Džekson.
Roberts je odbacio labavije tumačenje Sekretatijata za pravođe o tome šta predstavlja opstrukciju, i nazvao to „novom interpretacijom koja bi kriminalizovala širok spektar prozaičnog ponašanja, zbog čega bi aktivisti i lobisti bili u opasnosti da budu decenijama u zatvoru.
Konzervativna sutkinja Ejmi Koni Beret odvojila je mišljenje, a pridružile su se i liberalne sudije Sonja Sotomajor i Elena Kejgan.
Fišer je osporio optužbu za opstrukciju, koju su federalni tužioci podigli protiv njega i stotina drugih, uključujući Trampa , u slučajevima vezanim za 6. januar.
Tramp je suočen sa dve optužbe u vezi sa opstrukcijom u okviru krivične optužnice od četiri tačke, podignute u slučaju koji je prošle godine pokrenuo specijalni tužilac Džek Smit.Krivično delo potpada pod Sarbanes-Oksli federalni zakon iz 2002. godine, koji je usvojen nakon skandala sa računovodstvenim prevarama u sada nepostojećoj energetskoj kompaniji Enron.
Federalni tužioci optužili su Trampa da je vršio pritisak na vladine zvaničnike da ponište rezultate izbora 2020. i ohrabrio svoje pristalice da marširaju na Kapitol 6. januara kako bi naterali Kongres da ne potvrdi Bajdenovu pobedu, na osnovu lažnih tvrdnji o prevari sa glasovima. Na dan kada je Kongres trebalo da potvrdi Bajdenovu pobedu, Trampove pristalice su upale u Kapitol, probile barikade, napale policajce, uništavale zgradu i naterale poslanike i druge da pobegnu radi bezbednosti.
Tramp i njegovi saveznici su takođe osmislili plan da koriste lažne delegate iz ključnih država kako bi sprečili verifikaciju. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Džordž Vašington Rendal Elijason, bivši federalni tužilac, rekao je da odluka Vrhovnog suda možda neće sprečiti Smita da Trampa optuži za opstrukciju.
„Sud priznaje da podnošenje lažnih dokaza i dalje može predstavljati kršenje zakona, pa se čini da bi sa šemom lažnih delegate optužbe i dalje trebalo da opstanu“, rekao je Elijason.
Očekuje se da će Vrhovni sud u ponedeljak doneti odluku o o tome da li Tramp ima imunitet od krivičnog gonjenja u slučaju opstrukcije izbora. Tramp se izjasnio da nije kriv.
Šta dalje?
Bajdenova kampanja u saopštenju kaže da odluka od petka ne menja fundamentalnu istinu da će Donald Tramp uvek sebe stavljati iznad demokratije.
„Nasilni pobunjenici i oni koji ih ohrabruju moraju da odgovaraju, ali Donald Tramp misli drugačije“, dodaje se u saopštenju kampanje.
Državni tužilac Merik Garland razočaren je presudom.
„6. januar je bio napad bez presedana na kamen temeljac našeg sistema vlasti , miran prenos vlasti sa jedne administracije na drugu“, rekao je Garland, dodajući da odluka od petka „ograničava važan savezni zakon koji Sekretarijat pokušava da koristi da obezbedi da se oni koji su najodgovorniji za taj napad suoče sa odgovarajućim posledicama."
Optužba za opstrukciju predviđa kaznu do 20 godina zatvora, iako su optuženi 6. januara osuđeni za ometanje dobili daleko manje kazne. Tužioci su Fišera optužili za napad na policiju koja je čuvala ulaz u Kapitol. Fišer, koji je u to vreme bio pripadnik policije grada Severnog Kornvola u Pensilvaniji, ušao je u zgradu i pritisnuo štit policajca, dok su snage reda pokušavale da uklone izgrednike, prema tužiocima.
U Kapitolu je ostao četiri minuta pre nego što ga je policija izbacila, rekli su. Fišer je čekao suđenje po šest drugih krivičnih tačaka, kao što su napadi ili ometanje policajaca i za građanske nerede, dok je njegovo osporavanje opstrukcije nastavljeno.
Federalni tužioci procenjuju da bi ova presuda mogla da utiče na oko 250 od oko 1.400 ljudi optuženih za napad na Kapitol. Prema podacima Sekretarijata za pravosuđe, oko 50 okrivljenih 6. januara je osuđeno za opstrukciju bez ikakvog drugog krivičnog dela. Od toga, oko polovina trenutno služi zatvorsku kaznu, manje od 2% svih optuženih slučajeva.
