Američki Vrhovni sud u četvrtak je ograničio ovlašćenja federalne vlade da izdaje sveobuhvatne propise za smanjenje emisije ugljen dioksida iz elektrana, što će podriti planove predsednika Džoa Bajdena da rešava problem klimatskih promena, prenosi agencija Rojters.
Presudom, koju je podržalo 6 konzervativnih sudija dok je 3 liberalnih bilo protiv, ograničeno je ovlašćenje vladine Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) da reguliše emisije štetnih gasova iz postojećih termoelektrana i gasnih elektrana, u okviru Zakona o čistom vazduhu. Bajdenova administracija trenutno utvrđuje nove propise.
Predsednik Džo Bajden ocenio je u četvrtak da odluka Vrhovnog suda preti da ugrozi sposobnost SAD da se bore protiv klimatskih promena.
"Dok postoji rizik da ova odluka ugrozi sposobnost naše nacije da održava čist vazduh i bori se protiv klimatskih promena, neću popustiti u korištenju zakonskih ovlaštenja za zaštitim javno zdravlje i borim se protiv klimatske krize", naveo je Bajden u saopštenju.
Iz EPA i Bele kuće saopšteno je da advokati administracije analiziraju odluku i traže načine da reše problem emisije štetnih gasova u postojećim zakonskim okvirima.
Presuda će verovatno imati posledice van EPA, s obzirom na to da pokreće nova pravna pitanja o bilo kojim velikim odlukama federalnih agencija. Konzervativna većina u Vrhovnom sudu skeptična je u pogledu širokih regulatornih ovlašćenja federalne vlade.
Sudije su poništile presudu Apelacionog suda u prestonici Vašingtonu iz 2021. godine, kojom je ukinut propis o pristupačnoj čistoj energiji bivšeg predsednika Donalda Trampa. Propis, koji Bajdenova administracija nije nameravala da zadrži, ograničio bi odredbu Zakona o čistom vazduhu koja EPA-i daje ovlašćenja da reguliše emisije iz postojećih elektrana.
Presuda je zasnovana na pravnoj doktrini prema kojoj je potrebno eksplicitno odobrenje Kongresa za poteze od velikog značaja i društvenog uticaja. Sudije su u januaru na osnovu te teorije blokirale Bajdenovu uredbu o obaveznoj vakcinaciji ili testiranju radnika većih kompanija.
Najnovija odluka Vrhovnog suda ograničiće sposobnost Agencije za životnu sredinu da izdaje propise za elektrane koji bi doveli do izmena u energetskoj politici zemlje i okretanja ka obnovljivim izvorima energije.
Zbog toga, Bajdenova administracija će biti ograničena u naporima da suzbije emisije iz elektrana - koje čine četvrtinu gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u SAD.
Grupa američkih država u kojima vlast imaju republikanci, predvođena velikim proizvođačem uglja Zapadnom Virdžinijom, zatražila je od sudija da ograniče ovlašćenja EPA da reguliše emisije štetnih gasova iz postojećih elektrana. Tužbi su se pridružili i predstavnici industrije uglja.
Države, u kojima vlast imaju demokrate, i najveće kompanije za proizvodnju električne energije podržale su Bajdenovu administraciju. Sjedinjene Države, koje zaostaju samo za Kinom po emisiji štetnih gasova, su jedan od ključnih igrača u naporima da se suzbiju klimatske promene na globalnom nivou.
Propis, koji je Tramp - veliki pristalica industrije uglja - predložio trebalo je da zameni Plan za čistu energiju bivšeg predsednika Baraka Obame koji je predviđao veliko smanjenje emisije ugljenika iz elektrana. Vrhovni sud je blokirao primenu Obaminog plana 2016. godine, ali nije odlučivao o tome da li je legalan.
Vrhovni sud je u četvrtak takođe presudio u korist predsednika Bajdena koji pokušava da ukine strogu imigracionu politiku svog prethodnika Trampa, koja je primoravala desetine hiljada migranata da ostanu u Meksiku dok čekaju epilog sudskih procesa o njihovim zahtevima za azil.
Petoro sudija je glasalo ZA, a četvoro protiv odluke o poništavanju presude federalnog apelacionog suda kojom se od Bajdena tražilo da ponovo primenjuje Trampovu politiku "ostanka u Meksiku".
Trampova administracija je usvojila tu meru 2018. godine da bi odgovorila na povećanje broja migranata duž američko-meksičke granice, i time izmenila višedecenijsku imigracionu praksu. Sprečavala je određene migrante, među kojima i azilante koji su bežali iz svojih zemalja iz straha od krivičnog gonjenja, da uđu u SAD dok čekaju da se okonča imigracioni proces.
