Prvo kao premijer, a zatim i kao predsednik, Aleksandar Vučić je imao poseban, neko bi rekao - neuobičajen odnos sa medijima, pre svega sa onima koji su kritički nastrojeni, kako prema njemu, tako i rezultatima naprednjačke vlasti.
Na meti Vučićevih žaoka su najčešće isti mediji - RTS, kao javni servis, televizija N1, Danas, NIN, Vreme i još po neki nedeljnik. Poslednji slučaj dogodio se nedavno, na "marginama" Beogradskog bezbednosnog foruma, kada je predsednik Srbije optužio novinarku Radiotelevizije Srbije da je išla da plače u prostorije Vuka Jeremića, dok je novinaru N1 zamerio da televizija za koju radi nije profesionalna i da je politička ekspozitura Dragana Đilasa:
"Ja ću da vas nazivam kako mi vi kažete. Ali nikada neću propustiti da kažem da je to Šolakova televizija, sa Đilasovim maksimalnim političkim uticajem", rekao je, između ostalog, prošle nedelje Vučić novinaru N1 Marku Sovilju.
"Govorim o instituciji predsednika Republike. Predsednik Republike ne razgovora tako sa građanima. Predsednik Republike ne razgovara tako sa novinarima, koji predstavljaju javnost i koji su takođe građani njegove zemlje", kaže Tatjana Lazarević, urednica portala Kossev iz Kosovske Mitrovice.
"Svedoci smo da malo-malo, na jedan zaista potpuno nedopušten, nepristojan način gospodin Vučić se više obračunava sa novinarima, nego što argumentovano odgovara na njihova pitanja. Bio bi red da jednom prvo odgovori na pitanje, a da onda možda iskaže neko svoje nezadovoljstvo, ukoliko ima razloga", kaže generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković.
Stevan Dojčinović, urednika portala Krik, koji je takođe bio na meti kritika Aleksandra Vučića, smatra da korene odnosa predsednika Srbije sa medijima treba tražiti još na početku njegove političke karijere:
"Mislim da on generalno ima isti stav prema medijima kakav je imao i devedestih godina, kada je bio ministar za informisanje. Mislim da on pre svega ne ceni medije. Sa druge strane, ih gleda kao neke svoje oponente, neprijatelje, opoziciju, što je jako pogrešno, jer to pravi jednu jako lošu atmosferu, kad se predsednik tako ophodi prema medijima i predstavlja ih kao opoziciju i drugu stranu sebi, što ne bi tako trebalo da bude", smatra Dojčinović.
Novinari u Srbiji su sve češća meta različitih napada - od verbalnih, do onih fizičkih, a kako smatra generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetozar Raković, ovakav Vučićev odnos prema medijima sigurno generiše i odnos svih drugih prema novinarima:
"Znamo šta se devedesetih godina dešavalo na ovim prostorima, znamo da su ljudi tada, ne samo gubili poslove, nego gubili i živote. I stvaranje jedne takve atmosfere, jednog potpunog neprihvatanja kritičkog novinarstva, odgovornog, profesionalnog, kritičkog novinarstva, ne samo da nije dobro, nego je i opasno", kaže za Glas Amerike Raković.
Na kraju, ostaje uvek isto pitanje - da li postoji način za pacifikovanje odnosa Aleksandra Vučića i medija:
"To je takva atmosfera u društvu, nema tu nikakvih lakih i jednostavnih rešenja. Na nama je da dalje nastavimo da radimo svoj posao, da pokušamo da se borimo da dođemo do stvari koje nam trebaju. A što se tiče vlasti, ne verujem da će oni nešto naglo promeniti značajno stav prema medijima", ističe Dojčinović.
"Rešenje se nalazi i u Ustavu, i u Zakonu o javnom informisanju. Rešenje bi zapravo trebalo da bude u njegovoj glavi - gospodin Aleksandar Vučić bi morao konačno da se ponaša kao predsednik Republike", kaže Raković.
Kritika i drugačije mišljenje bi trebalo da budu u osnovi svake demokratske vlasti - kada se toga budu držali Aleksandar Vučić i ostali državni službenici, i tema o odnosu predsednika zemlje prema medijima biće u potpunosti izlišna.
