Na današnji Svetski dan vode, Ujedinjene nacije naglašavaju kritičnu važnost vode za bezbednost hrane. Potražnja vode raste sa porastom stanovništva, pogotovo što se povećava i potražnja hrane. Stručnjaci kažu da su rešenja moguća, ali ne i jednostavna. Rezerve vode su već na izmaku u mnogim delovima sveta.
Voda... S obzirom da stanovništvo raste, pred slavinom je svakog dana sve više i više ljudi. Ali kada je reč o svetskoj potražnji vode, voda za piće je tek početak, kaže Paskvale Steduto, šef programa za vodu u Agenciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.
„Hrana i poljoprivreda posebno, daleko su najveći potrošači vode.“
Na poljoprivredu otpada 70 odsto vode iz reka i rezervoara u svetu. Prema tome, ako jedna osoba popije dva do tri litra vode dnevno, potrebno je otprilike 200 litara da bi se proizvela dnevna količina kukuruza za tu osobu. Za hleb je potrebno 270 litara. Pirinač? 420. A za meso koje ide uz to, potrebno je još više vode. Svinjetina: 930 litara za dnevni obrok. Jagnjetina: 1400 litara. Govedina je najžednija od svega: 2400 litara.“
Potražnja vode raste zajedno sa potražnjom hrane, kaže Steduto.
„Očekujemo još dve milijarde stanovnika, ako ne i više, u narednih 40 gofina... A već smo u situaciji pomanjkanja vode. Prema tome, te izvore moramo da koristimo racionalnije, jer nećemo biti u stanju da zadovoljimo buduću potražnju.“
Vode u nekim regionima nema dovoljno, jer je zemljoradnici ispumpavaju iz zemlje brže nego što može da se obnovi, kaže šef programa za politiku vode u američkom Državnom sekretarijatu, Ejron Salcberg.
„Podzemne vode su iscrpljene toliko da će to početi da utiče na bezbednost hrane. Ako pogledate Indiju, na primer, u žitorodnom regionu na severozapadu zemlje, preterano crpljenje je ogroman, ogroman problem i to će početi da utiče na njihovu sposobnost proizvođenja hrane i zadovoljenje unutrašnjih potreba.“
Crpljenje podzemnih voda za navodnjavanje je takođe veliki problem u glavnim poljoprivrednim regionima u Kini, Sjedinjenim Državama i drugde. S druge strane, najveći deo subsaharske Afrike ima suprotan problem: nedovoljno navodnjavanje. Većina afričkih zemljoradnika zavisi od kiše, u koju mogu sve manje da se pouzdaju zahvaljujući klimatskim promenama, kaže Paskvale Steduto.
„Kiša je sve manje predvidiva, što povećava rizik za zemlju. To znači da ne možemo da predvidimo ili naslutimo koliko hrane ćemo proizvesti.“
Proizvodnja više hrane za više ljudi sa manje vode, biće izazov u narednim godinama. Ali rešenja postoje. Jednostavne pumpe na pedale za zemljoradnike kojima je potrebno navodnjavanje. Kontrolisano navodnjavanje za zemljoradnike koji treba da proizvedu više roda po kapi vode. I smanjena potrošnja mesa u zemljama koje već troše previše, da nabrojimo samo neke primere.
„Znamo kako se to radi. Ali to treba da primenimo u praksi. Prema tome, sa te strane posmatrano, rešenja imamo i ja sam optimista.“
Ali za promene je potrebno vreme. Steduto je manji optimista u pogledu brzine promena. Isto kao i Ejron Salcberg, iz Državnog sekretarijata.
„Mislim da se radi o nedostatku političke volje. Činjenica je da vlade jednostavno nisu donele odluku da ovo dobije prioritet.“
Ali stručnjaci kažu da takva odluka možda više i neće zavisiti od tih vlada, s obzirom da klimatske promene ugrožavaju snabdevanje vodom koje je ionako pod pritiskom porasta stanovništva.