Vlasti u SAD i dalje pokušavaju da utvrde identitete učesnika pobune koji su napali kompleks Kapitola 6. januara, a od kojih su mnogi bili motivisani lažnim teorijama zavere da je bivši predsednik Donald Tramp pobedio na izborima 2020., ali da mu je pobeda ukradena zbog rasprostranjenih izbornih neregularnosti.
Teorije zavere često se oslanjaju "crno-belo" gledanje na stvari i to može da natera ljude da urade stvari na koje možda nikada nisu pomišljali ranije, kaže Piter Dito, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.
“Moralisanje mobiliše ljude na akciju. Da sam ja verovao da su američki izbori ukradeni pravom pobedniku, i ja bih verovatno upao u Kongres. To bi imalo smisla da su izbori zaista pokradeni. Problem je što se to nije dogodilo", ističe Dito.
Ljudi koji su najviše skloni da veruju u teorije zavere manje su radoznali i često ispoljavaju narcisoidne tendencije - sujetni su, željni pažnje i divljenja, imaju problematične odnose sa drugima, nedostatak empatije i narušeno samopouzdanje, pokazuje istraživanje Univerziteta Emori.
Nika Kabiri, ekspert za proces donošenja odluka na Univerzitetu države Vašington u Sijetlu, kaže da su teorije zavere potencijalno privačne za sve ljude, ali za neke više od drugih.
"Privlače nas zato što svi mrzimo nesigurnost. Niko od nas ne voli to što ne zna zašto se stvari događaju. Osećamo se kako da nemamo nikakvu kontrolu u svetu. Želimo zaključke. Za ljudski mozak je prirodno da traži ta objašnjenja", kaže Kabiri.
Teorija zavere je način razmišljanja kojim se važan događaj ili određeni splet okolnosti objašnjava postojanjem tajnog plana iza kojeg obično stoje moćni ljudi. Takođe se veruje u to da postoji velika tajna koja se krije od javnosti.
Kada poznata osoba, bilo da je reč o filmskom režiseru ili predsedniku, iznosi teoriju zavere, to dovodi do njenog brzog širenja.
"Ljudi u to veruju zato što su već nezadovoljni. Nisu srećni. Žele objašnjene za nešto što im već ne odgovara i određena priča im daje odgovore", objašnjava Kabiri.
Neizvesna vremena, kao što je pandemija, mogu da podstaknu širenje teorija zavere.
“Ljudi, naročito oni koji su skloni da veruju teorijama zavere, podložni su takvom načinu razmišljanja kada se osećaju da su u opasnosti ili su zabrinuti, kao što je to sada slučaj sa velikim brojem građana. Kada svet izgleda zbunjujući i neshvatljiv, kao što je to sada slučaj. Kada su ljudi usamljeni i pokušavaju da se povežu sa drugima", ističe Dito.
Ljudi se često oslanjaju na teorije zavere, zašto što ne mogu da prihvate jednostavno objašnjenje za velike događaje, smatra Dito.
Prema velikoj teoriji zavere o terorističkim napadima 11. septembra, kule bliznakinje u Njujorku su planirano urušene, a ne zato što su u njih udarili avioni.
Prema nedokazanim spekulacijama o pandemiji Kovida 19, virus je procureo iz kineske laboratorije i moguće je reč o biološkom oružju.
Mnogim Amerikancima je teško da poveruju da je predsednika Džon F. Kenedija, ubio prosečan čovek, zbog čega veruju u nedokazanu teoriju da je postojala veća zavera za ubistvo.
Istraživači na Univerzitetu Emori utvrdili su da su ljudi, koji su najviše skloni da veruju u teorije zavere, često manje savestni, sa osećajem uzvišenosti i da im im nešto s pravom pripada, ali su i depresivni i anksiozni.
"Ako ste u tesno povezanoj zajednici, ili na društvenim mrežama ili u stvarnom životu, sa ljudima koji isto razmišljaju, onda je to verovanje još intenzivnije nego kada ste usamljeni u svom stavu", kaže Kabiri.
Dito kaže da je milion godina evolucije nateralo ljude da se podele u grupe sa onima koji slično misle.
"Veoma smo plemenski orjentisani. Povezani sa ljudima koji su nam slični. Veoma je neuobičajeno da imate mesto gde bi trebalo da se sprijateljite, povežete i sarađujete sa ljudima koji vam nisu slični i koji nemaju iste vrednosti. Možda su drugačije vere. Američki eskperiment je u suštini pokušaj da se radi protiv tih evolutivnih snaga i da se ljudi usmere na saradnju na pozitivan način. Mnoge je lakše razbiti grupe", zaključuje Dito.
