Udaljen, leden i uglavnom neistražen, Grenland ima veliku ulogu u svakodnevnim vremenskim prilikama za milijarde ljudi i u globalnim klimatskim promenama.
Grenland je mesto klimatskih promena, oskudnih resursa, napete geopolitike i novih trgovinskih načina i to se sve ukršta, rekao je profesor bezbednosti i životne sredine Univerziteta u Ohaju, Džef Dabelko.
Ostrvo je sada centar za geopolitičku i geoekonomsku konkurenciju na mnogo načina, delom zbog klimatskih promena, rekao je Dabelko.
Još u prvom mandatu, novoizabrani predsednik Donald Tramp izrazio je interesovanje za kupovinu Grenlanda, koji je poluautonomna teritorija Danske, američke saveznice i jedne od zemalja koje su osnovale NATO.
Takođe se tu nalazi i velika američka vojna baza.
Zašto je Grenland poželjan?
Zamislite Grenland kao otvorena vrata frižidera ili termostat za globalno zagrevanje, a nalazi se u regionu koji se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta, kaže klimatski naučnik sa Univerziteta Njujork Dejvid Holand.
Na njemu se nalaze retki minerali od ogromne vrednosti za telekomunikacije, kao i uranijum, zatim milijarde neiskorišćenih barela nafte i ogromna zaliha prirodnog gasa koja je nekada bila nedostupna, i sve manje ga ima.
Mnogi od tih minerala trenutno se uglavnom isporučuju iz Kine, pa su zainteresovane i druge zemlje poput Sjedinjenih Država, rekao je Dabelko. Pre tri godine, vlada Danske je obustavila eksplotaciju nafte na moru sa teritorije koju nastanjuje 57.000 ljudi.
Ali više od nafte, gasa ili minerala, tu je orgomna količina leda, rekao je klimatski naučnik Erik Rignot sa Univerziteta Kalifornije. Ako se taj led otopi, to bi promenilo primorje u ceslom svetu i potencijalno promenilo vremenske prilike toliko dramatično da izgleda kao scenario za holivudski film o katastrofi
Grenland ima dovoljno leda da bi se svetska mora podigla za 7,4 metra ako bi se sav otopio. Skoro metar od toga je takozvani zombi led, koji će da se otopi šta god da se dogodi, pokazalo je istraživanje iz 2022.
Od 1992. Grenland je izgubio oko 182 milijarde tona leda svake godine, do 2019. kada je izgubio 489 milijardi tona.
Grenland će biti u fokusu u 21. veku zbog efekta koji će topljenje njegovog ledenog pokrivača imati na nivo mora, rekao je Mark Sereze, direktor Nacionalnog centra podataka o snegu i ledu u Boulderu u Koloradu.
"Verovatno će postati još veće u budućnosti. Taj uticaj je možda nezaustavljiv", rekao je Holand.
Da li su u igri drugi klimatski faktori?
Grenland takođe služi kao motor i prekidač za uključivanje i isključivanje ključne okeanske struje koja utiče na klimu Zemlje na mnogo načina, uključujući aktivnost uragana i zimske oluje. Zove se Atlantska meridijalna cirkulacija, ili AMOC, i usporava se jer se više sveže vode izbacuje u okean topljenjem leda na Grenlandu, rekao je Serez.
Gašenje AMOC je klimatska prekretnica od koje se mnogo strahuje i koja bi mogla gurnuti Evropu i delove Severne Amerike u dugotrajno smrzavanje, scenario je prikazan u filmu „Dan posle sutra“ iz 2004. godine.
„Ako bi se ovaj globalni sistem značajno usporio ili čak potpuno urušio, kao što znamo da je bilo pre, normalne razlike u temperaturama i padavine širom sveta bi se drastično promenili“, rekla je klimatološkinja Dženifer Frensis iz Centra za istraživanje klime Vudvel.
„Poljoprivreda bi ispala iz koloseka, ekosistemi bi se urušili, a normalne vremenske prilike bi bile stvar prošlosti", dodaje ona.
Grenland takođe menja boju dok se topi od beline leda, koja reflektuje sunčevu svetlost, toplotu i energiju daleko od planete, do plave i zelene boje okeana i kopna, koje apsorbuju mnogo više energije, rekao je Holand.
Grenland igra ulogu u dramatičnom zamrzavanju koje trenutno vlada u dve trećine Sjedinjenih Država. Još 2012. godine, vremenske prilike iznad Grenlanda dovele su do toga da se superoluja Sendi usmeri u Njujork i Nju Džersi, prema ekspertu za zimske vremenske prilike Džudi Koenu iz privatne firme Atmospheric and Environmental Research.
Zbog grenlandskih ledenih planina takođe se menja kurs u mlaznoj struji, koja donosi oluje širom sveta i diktira vremenske prilike. Često, posebno zimi, sistem visokog pritiska kod Grenlanda uzrokuje da arktički vazduh pada na zapad i istok, udarajući Severnu Ameriku i Evropu, rekao je Koen.
Zašto je pozicija Grenlanda toliko važna?
Pošto se nalazi na arktičkom krugu između Sjedinjenih Država, Rusije i Evrope, Grenland je geopolitički ulov koju SAD i drugi žele više od 150 godina. To je još vrednije jer se Arktik više otvara za pomorstvo i trgovinu. Ne uzima se u obzir jedinstveni izgled ostrva pokrivenog ledom koje ima neke od najstarijih stena na Zemlji.
„Neviđeno je lepo. Zanimljivo je biti tamo. Komadi leda veličine Empajer stejt bildinga samo se raspadaju sa litica i padaju u okean. I takođe, prelepe divlje životinje, foke i kitovi ubice. To jednostavno oduzima dah.”, rekao je Holand, koji je sproveo istraživanje leda više od 30 puta od 2007. godini.
