Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo predlog WWF Srbija, Ujedinjenih ribolovaca Srbije i Asocijacije alasa Srbije da se zabrani ribolov kečige, vrste koja je se našla pred istrebljenjem u vodama Srbije. Ova zabrana stupa na snagu od 1. januara sledeće godine.
Ribočuvari koji su prvi na listi onih koji ovu zabranu treba da sprovedu u praksi, neretko se suočavaju sa fizičkim razračunjavanjem sa ribokradicama.
“Ali gde će morati da se pritisne to je trgovina, odnosno promet ribom. To znači da inspekcija konačno zađe po restoranima i da krene da ih ispituje o poreklu ribe. Ako se to ne učini krivolov će i dalje da se nastavi, pošto se ribočuvari na vodi do sada nisu pokazali kao efikasan mehanizam. Jer do sada je većina kečige koja je bila u prodaji bila ispod mere, bukvalno 99 do 95 odsto kečige bilo u restoranima, bilo na pijaci, bilo je ispod minimalne dozvoljene mere. Da su ribočuvari radili svoj posao mi danas ne bi smo imali problem sa populacijom i ne bi ni blizu bila ugrožena kao što je danas,” kaže izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije Ljubomir Pejčić.
WWF, svetska organizacija za prirodu u junu je objavila studiju koja je pokazala da se kečiga intenzivno lovi u periodu lovostaja kada je to zabranjeno zbog mresta, kao i da se neometano prodaje na pijacama i u restoranima širom Srbije ispod zakonski propisane mere od 40 cm. Izmenom „Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda“ WWF očekuje da će se ova štetna praksa zaustaviti.
“Zabrana nije ograničena, s tim što je neki načelni dogovor da se u sledećih pet godina rade istraživanja i praćenje, da se oceni kakav je trend populacije, da li raste, da li opada, kakva je situacija. Možda će se razmatrati da se ta zabrana prekine, što je po meni malo verovatno, ili da se produži za neki vremenski period,” objašnjava Pejčić.
Generalno od vrsta kod kojih je i dalje dozvoljen izlov najugroženija je mladica, nje nema u Dunavu i Savi, ali je ima u Drini i još nekim većim planinskim rekama. To je vrsta koju bih ja zabranio prvu da može da se nosi sa vode, kaže Pejčić iz Udruženja ribolovaca.
Prema “Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji” tokom 2017. godine izlov kečige povećan je za oko 44%. Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kečiga je svrstana kao ranjiva vrsta, pre svega usled prekomernog izlova, uništavanja prirodnih staništa i zagađenja.
“Verujemo da će zabrana lova na kečige omogućiti da se obnove populacije ove vrste koja je veoma ugrožena i na svetskom nivou. Ovo je veliki uspeh za očuvanje prirode u Srbiji,” rekla je je Duška Dimović iz WWF Adria.
Pejčić kao i većina ribolovaca na društvenim mrežama u svojim reakcijam hvale uspešan primer saradnje stručne javnosti, organizacija civilnog društva i nadležnog ministarstva na zaštiti i očuvanju biološke raznovrsnosti i ribljeg fonda.
“Istovremeno, pozivamo sve nadležne institucije da učine dodatni napor kako bi se ova zabrana, ali i sve ostale obaveze u zaštiti ribljeg fonda, sprovele u delo. Nadamo se da ovo neće biti jedna od situacija kada zakonom regulisana pravila ostanu samo mrtvo slovo na papiru,”kaže izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca.
Pejčić navodi da policija može puno da pomogne u ovakvim situacijama i da za sada znaju za dva primera samostalnih akcija rečne policije u Novom Sadu i okolini Kostolca koji su hvatali lopove i to bez ribočuvara
“Eventualno bi tu mogla policija da pomogne, pogotovu rečna policija da asistira ribočuvarima, a takođe i sami mogu da vrše kontrolu i preglede čamaca koji bacaju mreže. Pošto se krivolov u vreme mresta smatra krivičnim delom, spada pod krivični zakonik, te policija tu može i samostalno da nastupi. Pod ulsovom da je upućena i da je edukovana i da ima volje da se bavi time”, kaže Pejčić u izjavi za Glas Amerike.