Nacrt amandmana na Ustav Srbije, u delu koji se tiče pravosuđa, Ministarstvo pravde poslalo je na ocenjivanje Venecijanskoj komisiji u verziji koja prethodno nije ni bila predstavljena javnosti u Srbiji. U nekim delovima, Ministarstvo se vratilo na rešenja koja postoje u važećem Ustavu Srbije, odnosno odustalo je od spornih izmena, ali neke izmene za struku su i dalje vrlo problematične.
Zamerke na verziju koja je poslata Venecijanskoj komisiji dostavilo je i Kostitutivno veće evropskih sudija, telo Saveta Evrope koje ima mandat Saveta ministara SE da formuliše i određuje pravosudne standarde, a kako je objasnila predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, njihove zamerke se odnose na najmanje tri tačke, od pet, koje je kao sporne označila stručna javnost u Srbiji.
Venecijanska komisija, istakla je Boljević na konferenciji u Beogradu, u svom radu uzima u obzir standarde koje je donelo Kostitutivno veće, kada odlučuje da li je neki pravni akt u skladu sa evropskim standardima.
Boljević je rekla da se Konstitutivno veće u izveštaju posebno izjašnjavalo o tome da li se nepropisivanje razloga za razrešenje članova Visokog saveta sudstva, slabi i čini politički podobnim to telo.
Sporni su, prenela je, i način izbora Visokog saveta sudstva i razlozi za razrešenje sudija, kao i sastav Visokog savete sudstva.
Prema njenim rečim, u tekstu koji je država poslala Venecijanskoj komisiji uvedena su neka do sada neviđena rešenja, poput onog da političku polovinu članova Visokog saveta sudstva bira parlament tropetinskom ili većinom od pet devetina. Pri tome, u slučaju da je tu većinu nemoguće postići, politički deo VSS bira petočlana komisija, većinom glasova.
"To znači da će troje ljudi izabrati političku polovinu VSS. To je rešenje koje nije ni pomenuto ranije i koje ne može da postoji ako pravimo moderan Ustav", rekla je Boljević.
Podsetila je i na to da se u politički deo VSS biraju "ugledni pravnici", za koje se međutim ne kaže da ne mogu biti na državnim funkcijama, pa se teoretski može dogoditi da svih pet tih članova budu aktivni ministri. Sa druge strane, zahteva se da su kandidati za pozicije u VSS položili pravosudni ispit, što odmah isključuje profesore fakulteta, koji, po pravilu, nemaju državni ispit.
"Država se obavezala da ojača nezavisnost pravosuđa. Od početka smo govorili da predložena rešenja ne samo da ne smanjuju politizaciju pravosuđa, nego ga povećavaju do zabrinjavajućeg nivoa. Čitava akademska zajednica, sve nevladine organizacije protiv su ovakvih rešenja", podsetila je ona i naglasila da tekst Ministarstva pravde nije podržao ni jedan profesor ustavnog prava.
Direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da su s delegacijom Venecijanske komisije razgovarali i o poglavlju 23 u pregovorima Srbije o članstvu u EU i obavezama koje Srbija ima, odnosno o odrebama o minumumu u pravosudnim savetima, naročito u Savetu tužilaca.
"Ovde se vidi jasna kampanja protiv pravosudja koja vodi smanjenju njegove nezavisnosti kada govorimo o sudijama, ili samostalnosti kad govorimo o tužiocima", rekao je Antonijević.
