Na nedavnoj panel raspravi na Katedri za više medjunarodne studije, poznatoj kao SAIS, na univerzitetu Džons Hopkins, učesnici su izrazili podršku evro-atlanskim integracijama regiona i apelovali na zemlje Zapadnog Balkana da nastave reforme i ostave za sobom medjuetničke tenzije.
Zvaničan stav Vašingtona je da zemlje Zapadnog Balkana imaju razloga za slavlje – zbog članstva Hrvatske u EU, sporazuma izmedju Kosova i Srbije i neometanog prenosa vlasti u Albaniji.
Džonatan Mur je direktor za pitanja Južne i Centralne Evrope u Stejt Departmentu.
„Glavna težnja i fokus Sjedinjenih Država su evroatlanske integracije čitavog regiona. Kao što su navodile brojne administracije – demokratske i republikanske – Evropa kao celina, slobodna i u miru, to je u velikoj meri naš cilj.“
Medjutim Mur je takodje rekao da bi zemlje regiona trebalo da pokušaju da smanje etničke i nacionalne tenzije, bore se protiv korupcije i teže ekonomskim reformama, povećanoj bezbednosti i vladavini zakona.
„Angažovani smo, predani i zainteresovani za budućnost svih tih zemalja u okvirima EU i, ako se one za to opredele u NATO-u. To je stav SAD već godinama i takav stav ćemo i dalje zauzimati.“
Spoljno angažovanje je od ključnog značaja, smatra Edvard Džozef, visoki saradnik u Centru za transatlanske odnose pri SAIS-U.
„U sasvim malom broju slučajeva u regionu su se rešenja za veoma teške probleme pojavila organski, putem gradjanskog društva ili političkog procesa. Generalno, za to je potrebna spoljna intervencija, spoljni katalizator, a tu mislim na Sjedinjene Države i evropske saveznike.“
Džozef ističe da se spoljno angažovanje skoro uvek dolazilo tek kada je bilo isprovocirano nekom krizom – i kao primer naveo uspeh na razgovorima koji su utrli put normalizaciji odnosa izmedju Kosova i Srbije – što je bio rezultat intenzivnih diplomatskih aktivnosti Sjedinjenih Država i EU.
Medjutim i Mur i Džozef se slažu da su Makedonija i Bosna dva izuzetka u smislu ostvarenih ciljeva. Makedonija je zaustavljena u želji da se pridruži NATO-u zbog spora u vezi sa imenom koji vodi sa članicom saveza, Grčkom, dok je napredak Bosne i dalje usporen zbog etničkih tenzija.
Džozef navodi da magnet EU nije delovao na Bosnu i Hercegovinu zbog Dejtonskog mirovnog sporazuma koji ne funkcioniše.
„Po mom mišljenju to je patologija, strukturalni problem i znamo da je geneza tog problema u Dejtonskom sporazumu kojim je okončan rat. Misija Ričarda Holbruka je bila da se okonča rat, a ne da se izgradi država.“
Funkcioner Stejt departmenta Mur se slaže sa ocenom da je situacija u Bosni veoma komplikovana zbog Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat, ali je Bosna ostala etnički podeljena.
„Pravo pitanje je - da li možete da rasformirate dejtonske strukture a naš čvrsti odgovor je: ne.“
Mnoge balkanske zemlje održavaju izbore 2014. Medjutim, još nije jasno koliko će se one približiti svojim ciljevima, odnosno unapredjenju unutrašnje demokratije i integraciji sa EU.
Zvaničan stav Vašingtona je da zemlje Zapadnog Balkana imaju razloga za slavlje – zbog članstva Hrvatske u EU, sporazuma izmedju Kosova i Srbije i neometanog prenosa vlasti u Albaniji.
Džonatan Mur je direktor za pitanja Južne i Centralne Evrope u Stejt Departmentu.
„Glavna težnja i fokus Sjedinjenih Država su evroatlanske integracije čitavog regiona. Kao što su navodile brojne administracije – demokratske i republikanske – Evropa kao celina, slobodna i u miru, to je u velikoj meri naš cilj.“
Medjutim Mur je takodje rekao da bi zemlje regiona trebalo da pokušaju da smanje etničke i nacionalne tenzije, bore se protiv korupcije i teže ekonomskim reformama, povećanoj bezbednosti i vladavini zakona.
„Angažovani smo, predani i zainteresovani za budućnost svih tih zemalja u okvirima EU i, ako se one za to opredele u NATO-u. To je stav SAD već godinama i takav stav ćemo i dalje zauzimati.“
Spoljno angažovanje je od ključnog značaja, smatra Edvard Džozef, visoki saradnik u Centru za transatlanske odnose pri SAIS-U.
„U sasvim malom broju slučajeva u regionu su se rešenja za veoma teške probleme pojavila organski, putem gradjanskog društva ili političkog procesa. Generalno, za to je potrebna spoljna intervencija, spoljni katalizator, a tu mislim na Sjedinjene Države i evropske saveznike.“
Džozef ističe da se spoljno angažovanje skoro uvek dolazilo tek kada je bilo isprovocirano nekom krizom – i kao primer naveo uspeh na razgovorima koji su utrli put normalizaciji odnosa izmedju Kosova i Srbije – što je bio rezultat intenzivnih diplomatskih aktivnosti Sjedinjenih Država i EU.
Medjutim i Mur i Džozef se slažu da su Makedonija i Bosna dva izuzetka u smislu ostvarenih ciljeva. Makedonija je zaustavljena u želji da se pridruži NATO-u zbog spora u vezi sa imenom koji vodi sa članicom saveza, Grčkom, dok je napredak Bosne i dalje usporen zbog etničkih tenzija.
Džozef navodi da magnet EU nije delovao na Bosnu i Hercegovinu zbog Dejtonskog mirovnog sporazuma koji ne funkcioniše.
„Po mom mišljenju to je patologija, strukturalni problem i znamo da je geneza tog problema u Dejtonskom sporazumu kojim je okončan rat. Misija Ričarda Holbruka je bila da se okonča rat, a ne da se izgradi država.“
Funkcioner Stejt departmenta Mur se slaže sa ocenom da je situacija u Bosni veoma komplikovana zbog Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat, ali je Bosna ostala etnički podeljena.
„Pravo pitanje je - da li možete da rasformirate dejtonske strukture a naš čvrsti odgovor je: ne.“
Mnoge balkanske zemlje održavaju izbore 2014. Medjutim, još nije jasno koliko će se one približiti svojim ciljevima, odnosno unapredjenju unutrašnje demokratije i integraciji sa EU.