Saveznici Amerike nude da se pridruže vojnom odgovoru na napad hemijskim oružjem u Siriji za koji se sumnja da su ga izvele snage lojalne predsedniku Bašaru al Asadu, ali traže od Vašingtona da izbegne ishitren odgovor i poručuju da su pre nego što započne odmazda potrebni dodatni dokazi da Sirija stoji iza hemijskog napada.
Vrlo direktnim terminima, predsednik SAD Donald Tramp na Tviteru je u sredu upozorio da sledi vojni odgovor:
Ruski zvaničnici brzo su odgovorili, poručivši da će, ukoliko bude američkog udara, Rusija oboriti rakete i ciljati pozicije sa kojih su one lansirane.
"Pametne rakete trebalo bi da lete ka teroristima, a ne ka legalnoj vladi koja se bori protiv međunarodnog terorizma nekoliko godina na sopstvenoj teritoriji" rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zakarova, u postu na Fejsbuku.
Usled usijane razmene na društvenim mrežama, uz pretnje i kontraupozorenja koja sva podižu uloge vojne konfrontacije između SAD i Rusije, Velika Britanija, Francuska i Australija ponudile su podršku američkom raketnom napadu, ali su opteretile svoju podršku upozorenjima.
Oni dovode u pitanje efekat odvraćanja koji bi imao raketni napad, ukazujući da američka vojna odmazda pre godinu dana, koja je bila odogvor na napad sirijske vlade gasom sarin na Kan Šeikhun u severnoj sirijskoj provinciji Idlib, nije uspeo da odvrati Asada od lansiranja drugih hemijskih napada, većinom upotrebom bombi sa hlorom koje izbacuju režimski helikopteri.
U telefonskom razgovoru sa trampom kasno u utorak, britanska premijerka Tereza Mej ponudila je podršku. No, prema britanskim zvaničnicima, ona je rekla da je Britaniji potrebno više dokaza o tome ko je iza mogućeg hemijskog napada u subotu na pobunjeničko predgrađe Damaska. Napad je ubio najmanje 40 ljudi i povredio oko 500.
I dok se inspektori Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) pripremaju da posete predgrađe Dume, mesto napada, drugi zapadni saveznici poručuju da ne treba stupati u akciju dok se ne utvrdi više činjenica.
Fracuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je Francuska spremna da se posveti kanzenim merama, ukoliko se potvrdi da je Asad prešao crvenu liniju i upotrebio hemijsko oružje. Ali, čini se da želi da ograniči udare odmazde na vladina postrojenja za hemijsko oružje.
Uz SAD i njene zapadne saveznike koji šalju poruke o mogućem vojnom odgovoru, analitičari kažu da je izgubljen element iznenađenja i da je sirijskoj vladi i njenim vojnim podržavaocima, Rusiji i Iranu, dato pregršt vremena da se pripreme za napad.
"Očigledna je zamka za ovaj verovatni udar SAD, Francuske i Velike Britanije na Asada to što je efekat iznenađenja potpuno izgubljen, ali i što je takođe dato dovoljno vremena da sirijski režim, Rusija i Iran pripreme protivvazdušne baterije i da isprazne potencijalne mete", kaže Oliver Guita, izvršni direktor GlobarStarta, konsultantske firme za pitanja rizika bezbednosti i geopolitike.
On kaže da je situacija drugačija od 2013, kada je prethodnik Trampa, Barak Obama, pretio Asadu zbog napada hemijskim oružjem, takođe na pobunjenike i civile u predgrađu Damaska.
"Tadašnje reprekusije bile bi mnogo manje u smislu aktera, pošto su Iran i Rusija jedva bili prisutni u Siriji", rekao je. "Dok je napad na Asada sada više nego zakasneo u poređenju sa 2013, postoji rizik rasplamsavanja požara, eskalacije i prve prave borbe između Rusije i Zapada, što otvara vrata dužem, razvučenom konfliktu", upozorava.
Strah takođe opterećuje misli evropskih vlada koje su u savezu sa SAD, uključujući i one koji su među članovima vladajuće Konzvervativne partije u Britaniji, premijerke Tereze Mej. Oni su zabrinuti da Trampova administracija zapravo nema strategiju po pitanju Sirije.
"Ta zabrinutost je po pitanju umešanosti u bilo kakvu vojnu akciju", kaže Dejvid Ames, britanski zakonodavac."Znajući katastrofalne posledica naše umešanosti u Iraku, treba nam strategija. Treba nam jasno izneto pred parlament - šta su naši ciljevi. To nije otvorena tema i treba da sačekamo izveštaje OPCW-a. Ovo je vrlo opasno i zabrinjavajuće vreme".
Kao i drugi stariji konzervativni zakonodavci, on kaže da premijerka nema drugih opcija nego da zatraži odobrenje parlamenta pre naređivanja bilo kakvog udara na Siriju. Džulijan Luis, predsedavajući britanskog parlamentarnog Komiteta za odbranu, rekao je u utorak: "Kada razmatramo vojnu interenciju u konfltiktima drugih ljudi, parlament treba da bude prvi konsultovan".