Nadležni upozoravaju da su bolnice u Srbiji sve punije, a sudeći po snimcima na društvenim mrežama, ni noćni klubovi u Beogradu nisu prazni. Na građane se apeluje da se ponašaju odgovorno, poštuju epidemiološke mere i uzdrže se od odlaska na žurke, dok se ugostiteljima ne nameću dodatna ograničenja. Kakvu poruku šalje država ako odgovornost za širenje virusa prebacuje na građane, dok istovremeno ne ograničava izvorišta zaraze, i hoće li izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uspeti da obuzdaju porast broja zaraženih?
Uprkos tome što je od početka novembra broj obolelih na dnevnom nivou bio više hiljada, i nekoliko desetina puta veći nego tokom vanrednog stanja, Krizni štab na poslednjoj sednici nije odlučio da pooštri mere niti skrati radno vreme ugostiteljskih objekata. Doneta je odluka da se okupljanje ograniči maksimalno na pet osoba, a članica Kriznog štaba i ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević je na konferenciji za novinare u petak priznala da se u klubovima okuplja više od dozvoljenog broja ljudi i da mnogi ne poštuju radno vreme do 23 sata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju javnosti u subotu „molio“ ljude da ne izlaze, ali i poručio da poput drugih zemalja u Evropi - Srbija neće zatvarati ugostitelje, jer hoće da zaštiti ekonomiju.
Koja je poenta apela građanima da se čuvaju, ako klubovi nesmetano rade i time šalju poruku da situacija možda i nije toliko ozbiljna?
„To je sigurno pogrešna poruka. Jedino što nije jasno jeste da li je vlast digla ruke od svega, pa računa da će jeftinije biti da se zaraza širi kako se širi, a mi da se pravimo ludi, ili zaista ne razume, ili se boji. Jer ti noćni klubovi, to ne drže obični ugostitelji. To su poznate ličnosti iz sveta kriminala, politike, navijača…“, kaže za Glas Amerike epidemiolog u penziji Zoran Radovanović i ističe da bi u slučaju zatvaranja trebalo isplatiti one kojima je rad u klubu jedini izvor zarade, kao što su konobari.
Kaže da svuda u svetu zatvaranje kreće od noćnih klubova, jer su „školski primer opasne situacije“ zbog velikog broja ljudi i glasne muzike koja ljude tera da glasnije pričaju i šire klice više nego inače.
„Da je bilo razuma, to je trebalo uraditi ranije. Ne samo da rade do 11, nego mnogi od tih klubova nastavljaju do zore."
"Tu nema nikakvog ograničenja, vlast se pravda da tu nema zakonskog osnova, što nije istina. I ja sam kao mlađi zaglavljivao po kafanama, pa znam šta se dešava kad se probije plafon, uleti policija i bude neprijatno. Dakle, mogućnosti postoje, ali sigurno je da postoji još jedan činilac. Predsednik republike je letos najavio policijski čas, pa je imao proteste na ulici početkom jula, i bili su baš neredi ozbiljnih razmera. Tako da se vlast boji takvih nepopularnih mera. I onda računa da će prebaciti odgovornost na narod, uvek je kriv narod i vlast je navodno nemoćna, mada ima ogromnu moć. Malo kada je vlast bila tako moćna i malo kada je tako kršila propise. Tako da je sve stvar političke odluke“, kaže Radovanović.
Hoće li izmene zakona promeniti situaciju na terenu?
Za sada, ugostiteljski objekti mogu da rade do 23 sata i trebalo bi da obezbede poštovanje epidemioloških mera - distancu među stolovima, dezinfekciona sredstva, kao i ograničenje broja ljudi.
Glas Amerike je uputio pitanja gradskoj upravi Beograda o tome koliko je ugostiteljskih objekata kažnjeno zbog nepoštovanja mera u protekle dve nedelje, ali odgovor nije stigao. Mediji su preneli da su u prvoj nedelji novembra napisane 22 kazne za nepoštovanje radnog vremena i još 20 prijava za nepoštovanje epidemioloških mera.
Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje će se 10. novembra naći u Skupštini, predviđeno je da se građani koji ne nose masku u zatvorenom prostoru kazne sa 5.000 dinara, a ugostitelji koji ne poštuju epidemiološke mere i do 300.000 dinara. Uz sanitarne inspektore, kojih - kako tvrde nadležni - ima malo, sada će poštovanje mera kontrolisati i komunalna milicija i inspekcija.
„Suština je u tome da je zakonski osnov za kažnjavanje za nepreduzimanje mera postojao, postoji i sada. Novi zakon uvodi neke kozmetičke izmene, nešto precizira, povećava kazne, ali je i dalje pitanje kako će se ta kaznena politika primenjivati“, napominje Radovanović.
Pitanje je i kakva će biti epidemiološka prognoza za naredni period ako se ništa ne bude promenilo.
„Da smo imali neku protivepidemijsku politiku, ne bi došlo do ovolikog porasta. Ako i dalje ne preduzimamo skoro ništa, to će strmije da ide naviše, a ako bismo preduzeli mere videli bismo neki efekat za sedam do deset dana. Ali toliko je sad već izvora u populaciji da će biti potrebno mnogo vremena da se kontroliše taj rast. Na ruku nam ne ide ni hladno vreme, tako da ne može ovaj treći epidemijski talas da se završi pre decembra. A da li će i koliko će se razvlačiti posle toga, pitanje je“, zaključuje Radovanović.
Neki mediji su preneli da bi Krizni štab tokom ove nedelje mogao da razmatra pooštravanje mera kada je reč o radu ugostiteljskih objekata, a predsednik Aleksandar Vučić je u subotu uveče poručio da će se sa odlukom o eventualnom zatvaranju ili skraćenju radnog vremena sačekati „dva, tri dana“.
