Životi mnogih seljana na epicentru razornog zemljotresa koji je pogodio indonežansko ostrvo Sulavesi i ubio više od 1.600 ljudi, pošteđeni su pošto ih je uplašio manji zemljotres koji je pogodio tu oblast tri sata ranije.
Obalni pojas istačkan selima severno od razorenog grada Palua, bio je odsečen gotovo nedelju dana nanosima tla koji su blokirali jedinu putnu vezu, nakon što se dogodio veliki zemljotres jačine 7,5 popodne 28. septembra.
Ali, put je sada otvoren i pomoć počinje da stiže u oblasti za koje su spasioci strahovali da su zbrisane.
Manji broj žrtava
I dok je razaranje bilo veliko, sa mnogo uništenih kuća, seljani kažu da je veliki broj života spasen nakon što je manji zemljotres, snage 6,1, udario nekih 20 kilometara ka jugu, tri sata ranije.
"Srećom, mnogi ljudi su već bili napolju", rekao je Rahman Lakuaci, poglavica sela Lende Tovea u oblasti Sirenja. "Svi su pobegli napolje kada se dogodio prvi zemljotres i samo nekolicina ljudi je bila dovoljno hrabra da se vrati unutra".
Vlasti tek treba da saošte broj žrtava u Sirenji i drugim oblastima u blizini epicentra severno od Palua, ali Lakuaci procenjuje da je na desetine poginulih u toj oblasti.
Palu razoren
U gradu Palu, sa druge strane, udaljenom 74 kolometra, mnogo je žrtava poginulo kada su se u zemljotresu srušili hotel, tržni centar i nebrojeno mnogo kuća i nakon što je na priobalje udario cunami, neposredno nakon potresa.
Klizišta, fenomen koji se se događa kada se tlo pretvara u bujicu blata, takođe su ubila više stotina ljudi u i oko Palua.
Ali, to se nije dogodilo u blizini epicentra zemljotresa. I pored toga što su mnogi seljani pobegli u brda na istoku, podalje od obale, ni cunami nije udario na male ribarske zajednice i lepe plaže.
Zemljotres je prekinuo snabdevanje električnom energijom i telekomunikacionu mrežu, a uništeno je više od polovine kuća u oblasti Sirenji. One koje su ostale toliko su oštećene da nisu bezbedne za povratak ljudi, rekao je Lakuaci.
Mnoge će morati da budu srušene i ponovo izgrađene, rekao je.
Hrana, šatori i lekovi
Ljudi su preživeli prošlu sedmicu tragajući za hranom po poljima, berući voće iz voćnjaka i skupljajući ga po šumovitim brdima. Hiljade ljudi živi u šatorima i sklepanim skloništima, a neke potrepštine doturene su im helikopterima.
"Ono što nam najviše treba sada su šatori i lekovi", rekao je Lakuaci. Deca i stariji počinju da se razboljevaju i gorivo je takođe vrlo oskudno, rekao je.
U oblasti nisu zabeležene pljačke nakon zemljotresa, što nije bio slučaj u Paluu, ponajpre zato što su seoske starešine mobilisale dobrovoljce da čuvaju red, rekli su seljani.