Sve rasprostranjeniha praksa da roditelji, iz straha koji šire teoretičari zavere koje se bez dokaza preko tabloida, internet platfomi i društvenih mreža šire planetom, odbijaju da vakcinišu svoju decu, dovela je do pojave epidemija u raznim krajevima Evrope i sveta, pa i do vraćanja nekih bolesti koje su gotovo iskorenjene nakon pojave vakcina. Poslednji slučaj je epidemija malih boginja, koja se širi Rumunijom, u blizini tromeđe sa Mađarskom i Srbijom, i koja je do sada odnela 17 života, pretežno dece. Umrli nisu bili vakcinisani protiv te zarazne bolesti.
Zdravstveni zvaničnici Srbije tvrde da za sada nema opasnosti od pojave epidemije malih boginja u Srbiji, ali tvrde da može da dođe do sporadičnih slučajeva obolevanja u pojedinim delovima zemlje.
Oni tvrde da je ono što se dešava na tromeđi Mađarske, Rumunije i Srbije, posledica nevakcinisanja određenog procenta populacije.
U poslednjih 10 dana nije bilo novih registrovanih slučajeva malih boginja u Srbiji, rečeno je u četvrtak na konferenciji za novinare u beogradskom Institutu za javno zdravlje "Doktor Milan Jovanović Batut".
"Nema mesta panici. Ministarstvo zdravlja iz dana u dan prati sve što se dešava u susednoj Rumuniji i Mađarskoj, ali i Srbiji", rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Berislav Vekić. "Po informacijama koje imamo od Evropskog centra za prevenciju, to je oko 3.000 novoobolelih i 17 letalnih (smrtnih) ishoda. Sličnu situaciju, zbog nevakcinisanja ljudi, imali smo i u Republici Srpskoj u februaru 2015. godine", naveo je Vekić.
Pre dve godine, podsetio je Vekić, usvojen je Zakon o zaraznim bolestima, koji predviđa da je vakcinacija obavezna, a za one koji tu obavezu namenjenu očuvanju javnog zdravlja odbijaju, predviđene su oštrije novčane kazne, te roditelji koji ne vakcinišu svoju decu moraju da plate kaznu od 30.000 do 150.000 dinara.
Pravog leka protiv malih boginja nema i zbog toga je vakcinacija počela 1971. godine, dok je MMR (male boginje, zauške i rubeole) vakcinacija počela 1994. godine.
"Zakonom je predviđeno da se deca vakcinišu u drugoj i sedmoj godini... Da bismo izbegli bilo kakvu mogućnost javljanja epidemije u određenim regionima i oblastima potrebno je da obuhvat vakcinacije bude preko 95 odsto. Zadovoljavajuće je do 90 odsto.", kazao je Vekić.
On je rekao da je u poslednje dve godine obuhvat vakcinacije MMR-om u Srbiji iznosio od 91 do 92 odsto. "Mi praktično nemamo epidemije, odnosno imamo sporadične slučajeve kao što smo imali verifikovanih sedam slučajeva u Rasinskom okrugu, što je daleko od bilo kakvih alarmantnih stanja", naveo je Vekić i istakao značaj redovnog vakcinisanja.
Ministarstvo zdravlja svakodnevno prati situaciju, a u poslednjih godinu dana bilo je 868 kontrola u 190 domova zdravlja da li su deca uredno pozivana na vakcinaciju. Vekić kaže da je Ministarstvo primilo 200 prijava koje su podneli pedijatri iz domova zdravlja gde roditelji nisu hteli da vakinišu svoju decu, ali da je problem prevaziđen tako što je roditeljima predočen značaj vakcinacije.
Na pitanje da li će deca koja nisu vakcinisana moći da se upišu u školu, Vekić je rekao da je za sada taj problem prevaziđen, tako što su lekari uspeli da uvere roditelje u značaj vakcinacije.
Pernile Jergensen iz regionalne kancelarije SZO za Evropu, rekla je da su male boginje ozbiljna, visokozarazna bolest i da je jedina moguća prevencija, odnosno vakcinacija. Ona je rekla da je ta organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije i institutom Batut pokreće istraživanje o tome u kojim grupama stanovništva je nizak obuhvat vakcinacije i šta je uzrok.
Nevakcinisana deca ipak mogu u školu
Iako je po zakonu nije dozvoljeno da se nevakcinisana deca upisuju u osnovnu školu, kako bi bilo sprečeno da ugroze drugu decu, to izgleda ipak neće biti slučaj. Jedina posledica po roditelje može biti plaćanje novčane kazne.
Razlog za ovo je činjenica da u pravnom sistemu Srbije postoji pravni vakum, tj. to što su dva zakona u suprotnosti jedan sa drugim. Zakonom o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti nevakcinisanoj deci zabranjeno je da se upišu u osnovnu školu. Međutim, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju predvođa da je osnovna škola obavezna za svu decu.
Zbog ovakve situacije, praktično ne postoje instrumenti kojima je moguće naterati one roditelje koji odbijaju da vakcinišu svoju decu, da ih ipak zaštite.
Podsetimo, vakcina po pravilu ne pruža stopostotnu zaštitu, već pomaže organizmu da se sa bolešću izbori, zbog čega nevakcinisana deca predstavljaju pretnju i za vakcinisane mališane, a pogotovo za decu koja zbog uzrasta, kao što su predškolci, još uvek nisu primila vakcine. Zbog toga, potpuno zaštićenom se smatraju ona društva u kojoj je imunizacija, odnosno procenat vakcinisanih osoba, preko 95 odsto.
Međutim, prema pisanju beogradskih medija, za trenutno stanje donekle su krivi i pedijatri, koji su podlegli uticaju uplašenih i neinformisanih roditelja.
Naime, ima pedijatara u Srbiji, koji zbog insistiranja roditelja, odlažu vakcinaciju dece protiv MMR, dok ona ne progovore. Razlog za to je u raširenom strahu od autizma, čiji se simptomi najčešće ispoljavaju upravo u drugoj godini, kada se i daje MMR vakcina.
Za sada nema nikakvih naučnih dokaza koji dovode u vezu MMR vakcinu, niti bilo koju drugu vakcinu, sa pojavom autizma.