Pred Srbijom je još dosta posla i složenih zadataka u procesu pripreme pregovaračke pozicije za poglavlje 28, koje uređuje zaštitu potrošača i zdravlja, oblasti u kojima EU nije imala čvrstu zajedničku politiku, već su politike uređivale države članice, ali koja postaje sve važnija članicama Unije, rečeno je danas na brifingu za novinare u EU info centru.
Dobri rezultati su ostvareni po pitanju lekova i medicinskih sredstava, koji u članicama Unije podležu evropskom zakonodavstvu, ali u mnogim oblastima nije napravljen nikakav napredak.
Dragana Radojičić iz Ministarstva za evropske integracije izjavila je da je EU posle skrininga u poglavlju 28 ocenila da je Srbija u dovoljnoj meri spremna za njegovo otvaranje i uputila poziv za pripremu pregovaračke pozicije. Srbiji predstoje mnogobrojni koraci do usvajanje pregovaračke pozicije, rekla je ona i ocenila da je nezahvalno govoriti preciznije o tome kada će biti otvoreno poglavlje 28.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović rekao je, zahvaljujući se na pomoći Evropske komisije u poslu usklađivanja zakona sa EU, da je pred Srbijom u narednom periodu ozbiljan zadatak da uskladi zakone iz oblasti javnog zdravlja sa evropskim zakonodavstvom, ističući da je to potrebno zbog gradjana a ne zbog EU i da će to olakšati život pacijentima.
"Radimo za građane Srbije"
Mahmutović je rekao da je u prethodnom periodu mnogo urađeno, od infrastrukturnih projekata, rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih zdravstvenih ustanova, do kupovine nove opreme i izdavjanja sredstava za inovatinvne lekove i pacijente obolele od retkih oblasti.
"Radimo sve da put ka EU nezaustavljivo vodi SRB ka EU. To radimo zbog nas, ne zbog EU, to treba građanima Srbije", rekao je Mahmutović.
On je podsetio da se pitanja koja su u vezi sa zdravstvom ne nalaze isključivo u jednom poglavlju, već da se nalaze u brojnim drugim poglavljivam.
"Kroz projekat Plac 2 imamo dosta složenih zadataka (...), a najveću korist po grđane pravi javno zdravlje", rekao je on i naglasio da se usklađivanje sa evropskim propisima čini "zbog nas, jer to nama olakašava život, pre svega pacijentima jer su u središtu zdravstvenog sistema Srbije. Sve što radimo, radimo da njemu bude dobro", rekao je on.
"Kada koristimo evropska zakonodavstva, to je trenutno najbolji recept na svetu koji treba da koristite, treba da ga koristite da bi nama bilo dobro", zaključio je Mahmutović.
Marta Sjeničić, konsultantkinja u oblasti prava koje se odnosi na javno zdravlje i pitanja medicinskog prava, kazala je da prisutnost pitanja zdravlja u velikom broju poglavlja ukazuje na važnost međusektorske povezanosti i u Evropi i u Srbiji.
"To što je zdravlje razbacano u puno poglavlja pokazuje da je evropska politika, koja podrazumeva da se zdravlje nalazi u svim politikama, dobro zasnovana jer sve što radimo utiče na naše zdravlje", rekla je Sjeničić.
Maja Vučković Krčmar, program menadžerka Delegacije EU u Srbiji, ocenila je da se od poslednjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije situacija nije mnogo promenila i da ima još dosta toga da se uradi.
Najviše je urađeno u oblasti lekova i medicinskih sredstava, rekla je Vučković Krčmar, dodajući da je Agencija za lekove, osnovana 2001, jedan od najuspešnijih projekata u oblasti zdravstva.
Prema njenim rečima, treba još mnogo uraditi u oblasti krvi, tkiva i organa, dok je po pitanju kontrole duvana posle početnog napretka ponovo došlo do zastoja.
Odgovarajući na pitanje Glasa Amerike, Vučković Krčmar je precizirala da je EU od 2000. godine investirala oko 150 miliona evra u zdravstvo u Srbiji i da je to najveći iznos u čitavom regionu, pa i u svetu, u zemljama u kojma postoje evropske delegacije.
Tobijas Šulte In Den Bojmen, pravni savetnik za evropsko zakonodavstvo o zdravstvu u Generalnom direktoratu za istraživanje, izjavio je da je posle njegovog iskustva u procesu evropskih integracija baltičkih zemalja svestan da postoji zabrinutost da će prodruživanje EU imati negativnog uticaja na sektor zdravstva. Međutim, rekao je on, EU ima vrlo ograničenu nadležnost u sektoru zdravstva. Kao primer je naveo zemlje koje su postale članice EU 2004. i 2007. i koje su u potounosti zadržale svoje, tradicionalne sisteme zdravstvene zaštite.
Prema njegovim rečima, zdravstvo, koje pre 10-ak godina nije predstavljalo prioritet za EU, odgovnost je bila na državama članicama koje su samostalno uređivale svoje sisteme, ali poslednjih godina postaje sve značajnija tema. 90-ih godina EU je počela da shvata da je zdravlje prekogranična tema.
Tri strategijska cilja u zdravstvu u EU
"Smatra se da je zdravlje ključni indikator uspešnosti jedne zemlje i da mnogo govori o opštem prosperitetu društva", ocenio je Bojmen.
Tri su strategijska cilja zdravstven politike EU, rekao je on. Prvi je sprečavanje nastanka bolesti i promovisanje zdravog života, kroz preventivu, zdravu ishranu, fizičke aktivnosti, izbegavanj alkohola, duvana i droge.
Drugi cilj je zaštita građana o zdravstvenih rizika kao što su epidemije ili nove pretnje bioterorizmom, kao i posledice klimatskih promena.
Treći element je podrška dinamičnom zdravstvenom sistemu i pomoć državama članicama i kandidatima za članstvo da se suoče sa izazovima starenja populacije, rasta očekivanja stanovništva i mobilnosti ljudi u zdravstvu, kako pacijenata, tako i stručnjaka.
Tobijas Šulte In Den Bojmen, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike, rekao je da EU ne daje nikakva striktna uputstva šta od zdravstvenih usluga treba finansira i obezbeđuje država, a šta je prepušteno privatnom sektoru. Budžeti u EU za zdravstvo su vrlo različiti, rekao je on i naveo primer Nemačke koja, kao najveća zemlja u EU, ulaže u zdravstveni sektor 450 milijardi evra godišnje, ili 6.000 evra po pojedincu, što čak nije ni najveće ulaganje - Luksemburg, ili Norveška koja nije formalno članica EU ali usklađuje mnoge politike sa Unijom, imaju i veće budžete.