Linkovi

Tajne Zemljinog magnetnog polja


Gotovo da niko, nikada ne razmišlja o zemljinom magnetskom polju. Možda jesmo svesni da ono pomaže pticama pri migracijama i kompasima da nam pokažu gde je sever, ali nismo svesni da je to jedna od glavnih komponenti koje omogućavaju život na ovoj planeti.

Ipak, procesi u središtu Zemlje od kojih nastaje magnetno polje, nisu u potpunosti shvaćeni. U jednoj laboratoriji na Univerzitetu države Merilend, naučnici pokušavaju da iskopiraju uslove koji vladaju 3 hiljade kilometara ispod naših nogu.

Duboko u našoj planeti, 3.400 kilometara široka sfera od topljenog gvožđa i nikla, sa manjom kuglom od čvrstog gvožđa, koja se nalazi u centru sfere, izaziva električne napone, koji su odgovorni za zemljino magnetno polje.

Prva korist je njegova uloga pri navigaciji, ali ima još mnogo toga – kaže profesor fizike sa Univerziteta Merilend - Danijel Latrop.

“To je važan deo onoga što ovu planetu čini pogodnom za život, jer nas štiti od mnogo gore radijacije sa Sunca”.

Postoje dokazi da lokacija zemljinih magnetnih polova nije statična. Naprotiv, ona se pomera, a ponekad čak ode veoma daleko.

“Znamo da je na stotine puta kroz istoriju došlo do reverzije sever-jug. Naravno, Zemlja se i dalje isto okreće, ali magnetni polovi menjaju položaj”, priča nam Danijel Latrop.

U laboratoriji koju finansira Nacionalna naučna fondacija, Latrop i njegov tim pokušavaju da otkriju kako i zašto se to dešava.

S obzirom da nije baš praktično zavrteti loptu od topljenog gvožđa, istraživači su napravili odgovarajuću zamenu, odnosno loptu širine 3 metra, koja je napunjena sa 12 i po tona natrijuma, mekanog metala koji se topi već na malo ispod 100 stepeni Celzijusa.

Zamena za zemljino jezgro je sfera koja nije namagnetisana, od gvožđa širine jednog metra. Obe lopte mogu nezavisno da se okreću.

Istraživači su polako zavrteli obe lopte, međutim nisu uspeli da stvore tzv. dinamo efekat, za koji se smatra da stvara magnetno polje.

“Vidimo ih samo kada spolja nametnemo mala magnetna polja. Ali kada to uradimo, onda dobijemo faktor od 10 velikih magnetnih polja indukovanih protokom. Imamo veću dobit, bez tzv. dinamo efekta. Sada nam je cilj puna brzina”.

Ali da li će svi ovi eksperimenti da nas pripreme za moguću reverziju zemljinih magnetnih polova? Latrop kaže da je teško predvideti promene koje se dešavaju na svakih nekoliko hiljada godina.

“Jedan sekund ovog eksperimenta predstavlja 5 hiljada godina evolucije magnetnog polja. Dakle cilj je da se preuzmu podaci iz ovog eksperimenta i da se naprave fiktivna predviđanja i tada možete da poboljšate predviđanje”.

Latrop ističe da je intenzitet zemljinog magnetnog polja opao za oko 10 odsto u poslednjih 170 godina, što znači da je reverzija možda već počela.

Na svu sreću, promene su previše spore da bi uticale na naše živote.

XS
SM
MD
LG