Kao i ranijih godina, i danas je u Srbiji praznik žena obeležen na dva nivoa - jedan je zvanični, u kome predstavnici vlasti govore o tome šta je urađeno na popravljanju položaja žena, dok je drugi nivo onaj u kome same žene govore o tome kako im je i sa čime se suočavaju u društvu.
Ovogodišnji 8. mart mnoge žene u Srbiji sigurno će zapamtiti i po čestitki koju im je za Dan žena uputio ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Zoran Đorđević. Citirajući pesnika Jovana Dučića, Đorđević je izazvao burnu reakciju Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost koje smatra da odabrani citati nisu primereni, da vređaju sve žene u Srbiji i nanose štetu borbi za rodnu ravnopravnost.
"Žena ne zna da poštuje, nego da voli. Žene ne traže ni da ih vi poštujete, nego da ih volite. Poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno iz glave, a ne nešto preosećajno i iz duše. Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene i kada one same ne vole, i zato često predaju se i ljudima koji su im i fizički nemili. Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek siromah. Pametnih se boje. Žena može da zanese za bogatašem ili aristokratom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili umnim, ali najzad se dadne često za ceo život sasvim drugačijem čoveku, nego kakvog je zamišljala i želela", rekao je Đorđević.
Upravo ispred ministarstva koje vodi Zoran Đorđević organizacija Mreža žena protiv nasilja održala je juče protesni skup sa zahtevima za bolje uslove života i rada za žene u Srbiji.
Milica Lupšor iz udruženja Roza iz Zrenjanina za Glas Amerike objašnjava razloge za protest i nezadovoljstvo žena i posebno ističe probleme sa kojima se žene suočavaju u oblasti radnog prava.
"Svaka žena koja želi da osnuje porodicu, ako ostane u drugom stanju izgubiće svoje radno mesto, ili ako ne izgubi radno mesto po povratku sa porodiljskog odsustva će dobiti lošije plaćeno radno mesto. Žena i muškarac na istom radnom mestu nemaju istu platu. Ta nejednakost je svake godine sve veća i veća. Žene pristaju da rade poslove koji su čak i ispod one minimalne zarade. Dešava se da žene rade i za 15, i za 17 hiljada dinara. Čak i za manje", ističe Lupšor.
"Mnoge firme i kompanije su imale na svojim veb sajtovima oglase za zapošljavanje i upotnike koje treba popuniti ako hoćete da se prijavite za posao. Na jako velikom broju upitnika su se nalazila pitanja 'da li imate porodicu, da li imate decu, da li planirate porodicu, kolika su deca, koliko imaju godina' itd. To su pitanja koja su diskriminatorna prema ženama", smatra Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra.
Ona ističe da u celom svetu jačaju desničarske politike i da su po pravilu uvek na udaru prava i položaj žena u društvu. U Srbiji se, po njenim rečima, jačanje desnice može videti po pokušajima da se koncept rodne ravnopravnosti zameni konceptom rodnih uloga, po kome postoje razlike u društvu, a muškarci i žene imaju svoje zadatke koje treba da obavljaju.
"Taj koncept pokušava da zatvori ženu u privatni prostor, prostor kuće, a muškarcu da otvori prostor za delovanje u oba prostora. Taj prostor država u sadejstvu sa crkvom pokušava da vrati i da skrajne koncept rodne ravnopravnosti, koji podrazumeva jednaka prava za muškarce i žene, jednake obaveze i jednako učešće u svim sferama života", kaže Nestorov.
Oni koji pamte bivšu Jugoslaviju sećaju da je položaj žena tada bio mnogo bolji nego danas - žene su još 1977. godine žene stekle pravo na abortus, a SFRJ je bila treća zemlja u svetu koja je u svoj ustav unela pravo na slobodu rađanja.
Za razliku od tog vremena, danas je mnogo teže, i čini se da će žene morati ponovo da vode neke stare bitke.
"Radna prava u Srbiji su u poslednjih 20 godina degradirana u odnosu na to šta se dogadjalo u onom periodu posle drugog svetskog rata, kada su se žene izborile za mnoga svoja prava. U međuvremenu, pojavom takozvane tranzicije došlo je do urušavanja tih prava. Najveći teret ekonomske krize koji se desio zadnjih godina, su podnele žene. Ne samo u Srbiji, nego globalno", zaključuje Lupšor.
Ministar Đorđević se na kraju izvinio zbog jutrošnje osmomartovske čestitke, ali i daje ostaje činjenica da je upravo on stopirao Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zbog čega je ušao u raspravu i sa potpredsednicom Vlade i predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zoranom Mihajlović. A stopiranje donošenja Zakona o rodnoj ravnospravnosti bio je jedan od razloga za današnji protest žena u centru Beograda, kojim su obeležile svoj dan.