Proteklih nekoliko meseci, obaveštajni i bezbednosni zvaničnici u ruskoj vladi i privatnom sektoru su sa oprezom i čuđenjem konstatovali naizgled usporeni tempo ruskih sajber napada i operacija uticaja putem korišćenja društvenih medija.
Za razliku od perioda uoči predsedničkih izbora 2016. u Americi, zvaničnici kažu da do sada nije bilo grozničavog hakovanja, fišing napada ili upotrebe reklama i lažnih medijskih izveštaja da se prodre u biračke sisteme, promene birački spiskovi ili utiče na birače uoči predstojećih izbora za Kongres.
Neki su nagovestili da je usporavanje rezultat bolje pripreme i boljih sajber mehanizama koji su omogućili kompanijama za društvene medije da osujete ruske pokušaje mešanja. Međutim, među zapadnim obaveštajnim agencijama takođe postoji zabrinutost da se Rusija možda ne oslanja na botove i trolove zato što ima "žive ljude" koji mogu da obave taj posao.
“Mi (estonska obaveštajna služba) smo otkrili mrežu političara, novinara, diplomata i biznismena koji su zapravo agenti ruskog uticaja i rade ono što im se kaže da rade", izjavio je u petak Mik Maran, generalni direktor estonske obaveštajne službe, govoreći o aktivnostima Moskve na Zapadu.
“Jasno vidimo da ti ljudi "guraju" ruske ciljeve", kazao je Maran publici na godišnjem Bezbednosnom forumu u Aspenu u Koloradu.
Maran je te komentare izneo na kraju nedelje u kojoj je predsednik Donald Tramp doveo u pitanje procenu američkih obaveštajnih službi da se Rusija mešala u predsedničke izbore 2016, stojeći uz ruskog kolegu, predsednika Vladimira Putina posle sastanka u Helsinkiju.
Od kad se vratio iz Evrope, Tramp je povukao prvobitnu izjavu, čitajući pripremljeno saopštenje na sastanku kabineta u utorak i u intervjuu u sredu za CBS Njuz.
Pa ipak, visoki američki obaveštajni zvaničnici su i dalje zabrinuti i javno tvrde da se Rusija zaista mešala u izbore 2016.
Specijalni američki tužilac Robert Maler, postavljen da istraži rusku ulogu u izborima 2016, i mogući dosluh članova Trampovog izbornog štaba sa Rusima, 13. jula je podigao optužnicu protiv 12 ruskih obaveštajnih zvaničnika zbog hakovanja kompjuterskih mreža Demokratske partije, a prethodno je podigao optužnice protiv Trampovih saradnika iz kampanje, uključujući šefa izbornog štaba Pola Manaforta i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina.
Pa ipak, uprkos publicitetu američke istrage i većoj svesti na Zapadu o ruskim operacijama uticaja, estonski obaveštajni zvaničnici tvrde da Moskva nije odvraćena od svojih aktivnosti. Umesto toga, kažu da je Kremlj pojačao pokušao da iskoristi "agente uticaja" od kojih je mnoge Moskva negovala godinama.
“Političari koji su bili na marginama lokalne politike pre nekoliko godina sada sede u nacionalnim parlamentim i nacionalnim vladama", kaže Maran. "Imali su neke loše investicije ali su takođe imali i veoma dobre investicije."
“Rusi tim ljudima pruže medijsku podršku, političku podršku. Predložili su im ili omogućili neke ekskluzivne poslovne mogućnosti", dodaje on. "U nekim situacijama vidimo da su pružili i finansijsku pomoć."
Maran je odbio da imenuje političare, diplomate ili novinare za koje se sumnja da ih Moskva finansira. I dok ovo nije prvi put da je Estonija, američki saveznik i članica NATO-a, upozorila na rusko negovanje "agenata uticaja" u Zapadnoj Evropi, raste zabrinutost da su takve operacije uspostavljene i u SAD.
Bivši američki direktor nacionalnih obaveštajnih službi Džejms Klaper je nagovestio u četvrtak da su ruski pokušaji možda dospeli i do Bele kuće.
“Dao sam sve od sebe da verujem predsedniku i uvek sam iznosio potencijalne druge teorije o tome zašto se ponaša kako se ponaša u odnosu na Rusiju generlano i Putina specifično", kazao je Klaper za CNN, upitan da prokomentariše Trampovo odbijanje da podrži zaključke američkih obaveštajnih službi na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Putinom u ponedeljak u Helsinkiju.
“Međutim, sve više i više dolazim do zaključka posle nastupa u Helsinkiju i od tada, da se zaista pitam šta Rusi znaju o njemu", izjavio je Klaper.
Postoje uporne glasine da neki članovi Kongresa takođe obavljaju posao za Rusiju, što je ideja koju je u četvrtak ponovi Bil Brauder, izvršni direktor investicionog fonda Hermitiž Kapital i vodeća ličnost u donošenju zakonskog akta Mangicki, koji dozvoljava Vašingtonu da uskrati izdavanje viza i zamrzne finansijske sredstva ruskih zvaničnika osumnjičenih za korupciju ili kršenje ljudskih prava.
“Postoji jedan član američkog Kongresa za kojeg verujem da je na ruskom platnom spisku - to je republikanski kongresmen iz okruga Orindž, po imenu Dejna Rorabaher, koji juri po Kongresu pokušavajući da obori akt Magnicki”, izjavio je Brauder na bezbednosnom forumu u Aspenu.
“Nemam podatke sa bankovnih računa o transferu novca da to dokažem ali verujem da je to slučaj", izjavio je Brauder, ukazujući na Rorabaherovo ponašanje.
Glas Amerike je kontaktirao Rorabaherovu kancelariju kako kongresmen odgovorio na te optužbe ali još nije dobio odgovor.
Američke obaveštajne i bezbednosne agencije su takođe odbile da komentarišu optužbe da su se agenti ruskog uticaja inflitrirali u američku vladu, iako je Njujork Tajms u maju objavio da su obaveštajni agenti još 2012. upozorili Rorabahera, koji se odavno smatra jednim od zakonodavaca najnaklonjenijih Rusiji, da agenti Kremlja aktivno pokušavaju da ga regrutuju.
A na privatnom sastanku u junu 2016, vođa većine u Predstavničkom domu Kevin Mekarti rekao je republikanskim kolegama - "Postoji dvoje ljudi za koje verujem da ih Putin plaća: Rorabaher i Tramp", prema snimku do kojeg je došao Vašington Post.
“To je bila loša šala", rekao je Mekarti novinarima nakon što se snimak pojavio. "To je sve. Niko ne veruje u to."