Nagrađivani umetnik Mohamed Abla već decenijama na svoj način komentariše političku situaciju u Egiptu. Njegovi radovi danas su politički orijentisani, slično grafitima koji su beležili prevrat u Egiptu.
Na jednom ostrvu na Nilu, okružen nemirima koji potresaju Kairo, nagrađivani umetnik Mohamed Abla već decenijama na svoj način komentariše političku situaciju u Egiptu, međutim u poslednje vreme kaže da je politika promenila njegovu umetnost.
Ovaj mali brod po ceo dan prevozi putnike između Kaira i ostrva Korsaja za manje od 15 centi. Korsaja je u isto vreme i u centru grada i na drugoj planeti.
Mohamed Abla ima kuću na ovom ostrvu gde stvara umetnička dela koja su bila izložena širom Evrope i Amerike, ali i u Kairu. Abla priča da je njegova umetnost u poslednjih nekoliko godina, slično kao i drugi aspekti egipatske kulture, fokusirana na politiku i borbu da pronađe način kako da se iz trenutnog haosa stvori slobodno, produktivno društvo.
“Nadam se da ćemo uspeti da razvijemo našu novu demokratiju. Naše novo ja. Egipatsko viđenje demokratije”.
Abla je u junu bio na ulici protestujući protiv vlade predvođene Muslimanskim bratstvom, za koje kaže da pokušavaju da uguše slobodu izražavanja. Ipak, on smatra da masovna hapšenja članova Bratstva samo podiže tenzije i da je to u poslednjih nekoliko nedelja već dovelo do smrti hiljada ljudi. Mnogi od njih su poginuli kada su bezbednosne snage počele sa uklanjanjem kampova simpatizera Muslimanskog bratstva, kao i rasturanja demonstracija oružjem.
“Sada deo egipatskog društva smatra da ne bi trebalo ukinuti Muslimansko bratstvo u potpunosti. Moramo da prihvatimo da imamo mladih članova Bratstva i da neki od njih nisu pribegli nasilju”.
Vojna uprava takođe neće potrajati, smatra Abla, zbog toga što su od svrgavanja Hosnija Mubaraka 2011, masovni protesti postali deo egipatske kulture.
“Sećam da mi je posle 18 dana 2011. trg izgledao prazan i osećao sam se usamljen. Mnogima je nedostajala ta atmosfera”.
Abla ima još jedan atelje u Kairu koji je iznajmio 2011. da bi bio što bliže revoluciji. Pre toga, priča on, egipatska umetnost je više bila okrenuta tradiciji i stilovima poput kolekcije “Nostalgija”. Njegovi radovi danas su politički orijentisani, slično grafitima koji su beležili prevrat u Egiptu.
“To je promenilo umetnost. Ljudi koji su navikli da prave umetnička dela na tradicionalan način sada su prestali da se bave umetnošću jer ona kao takva više ne postoji. Sada je vreme za umetnost koja će da pokrene ljude. Umetnost je ogledalo trenutne situacije”.
Njegova najnovija dela beleže proteste na trgu Tahrir tokom protekle 2 i po godine. Ove fotografije npr. okačene su, a ne zalepljene što je Ablin komentar na izreku “ne iznosi prljav veš u javnost”. Abla smatra da je iznošenje prljavog veša jedini put do slobode.
Ovaj mali brod po ceo dan prevozi putnike između Kaira i ostrva Korsaja za manje od 15 centi. Korsaja je u isto vreme i u centru grada i na drugoj planeti.
Mohamed Abla ima kuću na ovom ostrvu gde stvara umetnička dela koja su bila izložena širom Evrope i Amerike, ali i u Kairu. Abla priča da je njegova umetnost u poslednjih nekoliko godina, slično kao i drugi aspekti egipatske kulture, fokusirana na politiku i borbu da pronađe način kako da se iz trenutnog haosa stvori slobodno, produktivno društvo.
“Nadam se da ćemo uspeti da razvijemo našu novu demokratiju. Naše novo ja. Egipatsko viđenje demokratije”.
Abla je u junu bio na ulici protestujući protiv vlade predvođene Muslimanskim bratstvom, za koje kaže da pokušavaju da uguše slobodu izražavanja. Ipak, on smatra da masovna hapšenja članova Bratstva samo podiže tenzije i da je to u poslednjih nekoliko nedelja već dovelo do smrti hiljada ljudi. Mnogi od njih su poginuli kada su bezbednosne snage počele sa uklanjanjem kampova simpatizera Muslimanskog bratstva, kao i rasturanja demonstracija oružjem.
“Sada deo egipatskog društva smatra da ne bi trebalo ukinuti Muslimansko bratstvo u potpunosti. Moramo da prihvatimo da imamo mladih članova Bratstva i da neki od njih nisu pribegli nasilju”.
Vojna uprava takođe neće potrajati, smatra Abla, zbog toga što su od svrgavanja Hosnija Mubaraka 2011, masovni protesti postali deo egipatske kulture.
“Sećam da mi je posle 18 dana 2011. trg izgledao prazan i osećao sam se usamljen. Mnogima je nedostajala ta atmosfera”.
Abla ima još jedan atelje u Kairu koji je iznajmio 2011. da bi bio što bliže revoluciji. Pre toga, priča on, egipatska umetnost je više bila okrenuta tradiciji i stilovima poput kolekcije “Nostalgija”. Njegovi radovi danas su politički orijentisani, slično grafitima koji su beležili prevrat u Egiptu.
“To je promenilo umetnost. Ljudi koji su navikli da prave umetnička dela na tradicionalan način sada su prestali da se bave umetnošću jer ona kao takva više ne postoji. Sada je vreme za umetnost koja će da pokrene ljude. Umetnost je ogledalo trenutne situacije”.
Njegova najnovija dela beleže proteste na trgu Tahrir tokom protekle 2 i po godine. Ove fotografije npr. okačene su, a ne zalepljene što je Ablin komentar na izreku “ne iznosi prljav veš u javnost”. Abla smatra da je iznošenje prljavog veša jedini put do slobode.